Obama je još od početka prve predsedničke kampanje oštro kritikovao postojanje Gvantanama i tvrdio je da je taj zatvor nesvrsishodan i da Americi nanosi štetu na međunarodnom planu, ugrožava saradnju u borbi protiv terorizma i služi kao povod za regrutovanje terorista.
Prva inicijativa o zatvaranju Gvantanama došla je iz Obaminog kabineta 2009, druga 2013. godine i obe su odbijene u Kongresu. Obamin cilj sa novom inicijativom jeste da Gvantanamo bude zatvoren do isteka njegovog drugog i poslednjeg mandata, jer to je bilo jedno od centralnih obećanja tokom njegove kampanje.
Obamina borba za legat
Republikanski predstavnici u kongresu, ni ovaj put nisu časili časa da podriju Obamine napore. Senator Džon Mekejn kritikovao je plan o zatvaranju Gvantanama rečima da se radi o maglovitoj ponudi opcija, o nekoherentnoj politici po pitanju budućih osumnjičenih za terorizam.
„Sada sa sigurnošću možemo reći da je predsednik propustio značajnu šansu da ubedi Kongres i američki narod da ima ozbiljan plan za zatvaranje zatvora u Gvantanamu“, rekao je Mekejn.
Mekejnove stranačke kolege odlučile su se da nizom predloga zakona miniraju Obamine stavove iznete u planu. Njihovi napori usmereni su na sprečavanje Obame da zatvori Gvantanamo do isteka mandata.
Aktuelni američki predsednik nije uspeo da se izbori za dosledno sprovođenje programa na čijim je krilima izabran za predsednika 2008. godine. Program zdravstvenog osiguranja za sve neslavno je završio kao nejasan zakon od nekoliko hiljada stranica; obrazovanje nije poboljšano; jedino je ekonomija nešto malo napredovala, ali to je najmanje njegova zasluga. Zatvaranje Gvantanama ostala mu je jedina prilika da ostavi kakav–takav legat.
Obama trpi kritike i od pripadnika organizacija za zaštitu ljudskih prava. Te organizacije insistiraju na preuzimanju odgovornosti za patnje nevino zatočenih i oslobađanje onih koji su nezakonito zatvoreni. Centar za ustavna prava, organizacija koja je obezbeđivala pravnu pomoć za zatvorenike, stoji na stanovištu da se uopšte ne radi o zatvaranju Gvantanama, već samo o premeštanju pritvorenika, koji nikada nisu, niti će biti optuženi za zločine protiv SAD, u druge zatvore.
Članovi Kongresa koji podržavaju Obamu nisu se javno izjašnjavali o planu, jedino je senatorka Dajana Fajnstin pozvala kolege da obrate pažnju na finansijske troškove održavanja zatvora.
„Taj zatvor je bacanje novca poreskih obveznika i nesaglasan je sa našim vrednostima kao nacije“, rekla je Fajnstinova.
Gulag našeg doba
Za američku vojnu bazu u kubanskom zalivu Gvantanamo malo je ko čuo dok na tom mestu nije otvorena pritvorska jedinica za osumnjičene za terorizam, posle Al Kaidinih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. Od tada taj zatvor prate kontroverze s obzirom na tretman zatvorenika i zakonitost njihovog zadržavanja — ne mali broj njih proveo je u njemu više godina, a da protiv njih nije pokrenuta istraga ili podignuta optužnica.
Međunarodna organizacija „Amnesti internešenel“ nazvala je Gvantanamo „Gulagom našeg doba“, s obzirom na saznanja o tretmanu zatvorenika. Gvantanamo je pokrenuo značajna pitanja o prirodi američkog društva i postao jedan od ugaonih kamenova koji su američko društvo jasno podelili na neokonzervativce i ostale.
Gvantanamo je formiran kao preventivni sabirni centar, ne samo za izvršioce krivičnih dela povezanih sa terorizmom, već i za izolaciju onih za koje američke obaveštajne i bezbednosne strukture procene da su potencijalne teroriste. Tako su u Gvantanamu završavali i oni koji nisu izvršili nikakvo krivično delo.
Slično onome što su radile jugoslovenske vlasti tokom sukoba sa Staljinom, ljudi su slati u Gvantanamo ne na osnovu sudske, već na osnovu administrativne odluke. Za razliku od Golog otoka, gde su ljudi zatvarani na već utvrđeni vremenski period, u Gvantanamu vremenskog ograničenja nije bilo.
Takav kakav je, Gvantanamo je postao simbol i primer. Niz sličnih zatvora osnovan je širom sveta, zatvora koji su bili tajni i kojima je upravljala CIA. Simbolika Gvantanama nije išla u pravcu veće sigurnosti američkih građana. Naprotiv, za teroriste, Gvantanamo je postao argument više prilikom regrutacije novih boraca.
Za ostatak sveta, Gvantanamo je postao pokazatelj koliko se Amerika promenila i kako se od „svetionika slobode“, kako su je nazivali tokom Hladnog rata, pretvorila u licemernog i uplašenog hegemona.
