Publika je skoro puna tri sata uživala u laganim i elegantnim koracima i prelepim lepršavim kostimima uz muziku Sergeja Prokofjeva, u koreografiji Leonida Lavrovskog i Gediminasa Taranda.
Glavni solisti bili su Bekzhanov Nariman, kao Romeo, i Lina Seveliova, kao Julija, koji su prisutnima na dirljiv način ispričali tragičnu ljubavnu romansu iz Verone.
Baletska predstava je odigrana u tri čina: u prvom četrdesetominutnom činu prikazana je ljubav Romea i Julija na prvi pogled koji se, preplavljeni osećanjima, jedno drugom zaklinju na večnu ljubav. Drugi čin, prepun je emotivnog naboja u kojem nakon njihovog tajnog venčanja, Romeo ubija Julijinog rođaka Tibalda, što će odrediti budućnost njihove veze. U poslednjem činu dvoje zaljubljenih poslednji put provode vreme zajedno, a njihov pokušaj da promene sudbinu završava se tragično.
Predstavi su prisustvovali ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin i brojne ličnosti iz kulturnog i javnog života.
Balet „Romeo i Julija“ je prekretnica u istoriji ruske i svetske koreografije.
Radnja najpoznatije ljubavne tragedije Vilijama Šekspira inspirisala je mnoge kompozitore, ali je Sergej Prokofjev bio prvi kompozitor koji je stvorio pravi šekspirovski balet — jedan od najboljih baleta XX veka.
Premijera baleta je održana 1938. godine u Brnu, od kada i počinje brilijantna scenska istorija baleta „Romeo i Julija“. Balet je premijerno prikazan 1940. godine u Kirovskom pozorištu, a posle rata, od 1946. godine, sa istom koreografijom se trijumfalno izvodi u „Boljšoj teatru“.
Ruski carski balet osnovali su 1994. godine Gediminas Taranda, solista „Boljšoj teatra“, na inicijativu svetski poznate primabalerine Maje Pliseckaje.
Plesni ansambl danas ima više od 40 umetnika iz najboljih baletskih škola Rusije: Moskve, Sankt Peterburga i Perma. Bogati repertoar, virtuozna plesna umeća njenih članova, ovaj baletski ansambl svrstavaju u vrh svetske baletske scene.
