Sumirajući rezultate ostvarene u Srbiji, zamenik glavnog direktora te kompanije Masurbek Bahtijarevič Sultanov ističe među najvažnijima to što su srpska preduzeća sa kojima sarađuje „RŽD internešenel“ stekla dragocena iskustva i savladale „ruski softver“ izgradnje pruga koji će moći da primene i na drugim projektima.
„Kad smo počeli da radimo u Srbiji bilo je teško da treniramo domaća preduzeća da odgovore našim brzinama, ali sada sa punom odgovornošću mogu da kažem da su firme sa kojima sarađujemo dobro trenirane za projekte ovakvih razmera. Siguran sam da će to biti korisno za rad i na pruzi Beograd–Budimpešta i na drugim prugama“, kaže Sultanov u intervjuu za Sputnjik.
Prekaljeni menadžer, sa iskustvom rada u više od 12 zemalja i znanjem sedam svetskih jezika, Sultanov ističe da su za posao ključni poštovanje ugovornih obaveza i odgovornost, jer je reč o infrastrukturnim projektima za budućnost, a kad to kao „softver“ programiramo u mozak stručnjaka svaka saradnja lakše ide.
On podseća da je ugovor o izvoznom kreditu između Rusije i Srbije potpisan 2013, a da je aktivna faza na njegovoj realizaciji počela 2014. godine. Ugovor ima dva dela: za rekonstrukciju pruga i nabavku dizel motornih vozila.
Prošle nedelje Srbija je dobila prva 4 od 27 voza koji su kupljeni od ruskog kredita, a kako kaže naš sagovornik, još 4 kompozicije stižu za nekoliko dana u Srbiju.
„Što se tiče građevinskih ugovora, prvi za izgradnju drugog koloseka na pruzi Beograd–Pančevo potpisan je 2014. godine, i radovi su skoro završeni, a kompanija je potom dobila da radi i deonicu od Krnjače do Pančeva. Svih 16 kilometara je završeno, ali zbog nadvožnjaka koji smo dobili kao dodatne radove Krnjača–Pančevo će biti predata u martu, aprilu, a sve ostalo u toku ove godine i to pre roka“, naglašava Sultanov.
Kad je reč o dve deonice na međunarodnom železničkom Koridoru 10, ugovori su potpisani 2014, a radovi su počeli u proleće 2015. i iste godine završeni, što je pravi kuriozitet.
„Od prve lopate u zemlju do završetka radova i potpisivanja svih papira sve je završeno u oktobru, novembru. To nam je dalo priliku da krenemo sa trećom deonicom koja je bila planirana za mart ove godine, a mi smo je počeli 2015. godine i već završili 70–75 odsto posla“, navodi Sultanov.
Podseća da je u decembru prošle godine potpisan ugovor i za 77 kilometara barske pruge od Resnika do Valjeva.
„Upravo smo dobili vest od Ministarstva finansija Rusije da je ugovor prihvaćen za finansiranje, tj. međuvladine procedure su završene i krećemo sa procedurom za bankarske garancije, a planiramo početak radova u aprilu sledeće godine“, kaže Sultanov.
Na pitanje kada je predviđeno da sve bude završeno, ističe da „RŽD internešenel“ kao izvođač radova sve ispoštuje u roku ili pre roka, ali je bilo grešaka, koje nisu bile građevinske, a tiču se projektne dokumentacije koja je kasnila.
„Bilo je i promena. Kad smo završili projekat za Valjevo–Loznicu rečeno nam je od Vlade Srbije da to nije prioritet, nego da je prioritet Stara Pazova–Novi Sad na delu Beograd–Budimpešta. Odložili smo projekat Valjevo–Loznica i krenuli da projektujemo deonicu Stara Pazova–Novi Sad. I to smo završili, a jedan deo, za tunel i vijadukt, uradio je CIP i ovog meseca planiramo da krenemo sa razgovorima o komercijalnom ugovoru sa ’Železnicama Srbije‘“, objašnjava Sultanov.
On naglašava da kompanija ima dobru saradnju i partnerski odnos sa Vladom i nadležnim Ministarstvom u Srbiji, kao i sa „Železnicama Srbije“. Kao važan momenat izdvaja angažovanje srpskih podizvođača kao podršku lokalnim preduzećima: „Energoprojekt niskogradnja“, „Gemaks“, „Telefonkabl“, Institut „Mihailo Pupin“…
„To su plate za radnike, porez, iskustvo, reference za učešće na budućim tenderima u Srbiji i van Srbije“, navodi Sultanov, dodajući da u praksi to iskustvo znači da se, ako je sve spremno, odradi i do kilometar pruge na dan.
Na poslovima „Ruskih železnica“ u Srbiji je, ako se ne računaju podizvođači, angažovano oko sto ljudi, visokokvalifikovanih stručnjaka koji rade sa 105 jedinica specijalne železničke opreme.
„Ruske železnice“ inače imaju oko milion zaposlenih, 83.000 kilometara otvorene pruge, niz projektnih kuća, televiziju, a prema rečima našeg sagovornika, karakteriše ih disciplina od najnižih službenika do samog vrha, kao u vojsci. Najveća brzina vozova na ruskim prugama je 250 kilometara na sat, a Sultanov kaže da očekuje da će u Srbiji ta brzina biti 120 kilometara na sat. Problem je, kako primećuje, održavanje pruga posle završetka radova, o čemu se trenutno razgovara sa resornim Ministarstvom.
Kako dodaje, za menadžment je trenutno kritična aktivnost na tunelu Čortanovci, na pruzi Beograd–Budimpešta, sa dve cevi u dužni 1,1 kilometar, a odmah za njim vijadukt dužine 3,5 kilometara za šta još nisu dobijeni zeleno svetlo i građevinska dozvola.
Tu si i tri deonice na relaciji Niš–Preševo koje su već potpisane, a avans se očekuje krajem februara posle čega će početi radovi.
„Ruske železnice“ se bave i humanitarnim radom: završen je remont dve škole, u planu je i treća. Takođe, daju stipendije za školovanje stručnih kadrova u okviru ugovora o strateškoj saradnji sa „Železnicama Srbije“. U prvoj partiji 15 studenata ide na školovanje u Rusiju.
Govoreći o životu u Srbiji, Sultanov ističe da kad ovde kažeš „Ruska železnica“ samo nailaziš na pozitivne reakcije. Zato je i lako naučio srpski jer, kako primećuje, „ne pije vodu ako dođeš u Srbiju, a pričaš engleski“.
