Autorski tekst predsednika Srbije Tomislava Nikolića za Sputnjik prenosimo u celini.
Nakon što je Skupština gotovo jednoglasno usvojila Predlog Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije NATO–a za podršku i nabavku o saradnji u oblasti logističke podrške, od 12. 02. 2016. (sa 156 glasova za i 1 glasom protiv), osetio sam potrebu da sa javnošću podelim razloge zbog kojih sam potpisao taj zakon.
Ne zato što postoji potreba da se opravdam, već zato što postoje brojne maliciozne i netačne informacije i interpretacije Sporazuma, koje želim da demantujem činjenicama i uklonim nedoumice. Zakonom se utvrđuju plan i program saradnje koji imaju savetodavnu ulogu i obezbeđuju iskustvo i stručnost, a sačinjeni su u interesu Srbije i u saradnji sa Srbijom.
Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa NATO–om nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Zakon uspostavlja pravni okvir za saradnju, koja je otpočela još 2006. godine, potpisivanjem SOFA sporazuma. Vlada Srbije i Crne Gore, a zatim i Vlada Republike Srbije, pre deset godina su ušle u proces saradnje sa organizacijom NATO, na dobrovoljnoj osnovi, i u nju su bila uključena sva nadležna ministarstva i institucije RS.
Vlada Republike Srbije, koju su tada činile Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, 2011. godine je donela odluku o započinjanju procesa izrade IPAP (Individualni akcioni plan partnerstva) sporazuma, čiji su prioriteti: podizanje političkog dijaloga, vojne i odbrambene saradnje, javne diplomatije, naučne saradnje, saradnje u vanrednim okolnostima, kao i zaštiti poverljivih informacija. IPAP je usvojen 2014. godine. Pre nas su IPAP usvojile Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija, Kazahstan, Moldavija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
Rusija ima uspostavljen institucionalni stepen saradnje sa NATO–om u formi Saveta (NATO–Russia Council), što je mnogo viši i razvijeniji oblik saradnje, kroz više od dvadeset radnih grupa i komiteta, a učestvovala je i u NATO misijama. Savet je trenutno suspendovan, a kao razlog su navedeni situacija na Krimu i, generalno, rusko postavljanje prema Ukrajini. Rusija je potpisala SOFA sporazum 2005. godine, a u Partnerstvu za mir je od 1994. godine.
Srbija stoji na čvrstim pozicijama vojne neutralnosti. Nijedan potez državnog vrha Republike Srbije, niti bilo koji propis, od 2012. godine, nije doveo u pitanje takvu poziciju. Saradnja u oblasti bezbednosti, odbrane i borbe protiv terorizma, uključuje brojne međunarodne i regionalne organizacije i inicijative.
Zakon o saradnji sa NATO daje pravni okvir koji omogućava Srbiji da koristi poverilačke fondove, kada se o njima dogovori sa NATO, kao i da uveća efikasnost logističke podrške i smanji naše troškove angažovanja u multinacionalnim operacijama, pod okriljem UN i EU, kao i budućeg angažovanja u borbenim grupama EU.
Srbija je inicirala osnivanje Poverilačkog fonda za delaboraciju i uništavanje viška ubojnih sredstava i unapređenje kapaciteta Tehničko–remontnog Zavoda Kragujevac, novembra 2011. godine, a isti je odobren od strane NATO–a sredinom 2013. godine. Tim Fondom je predviđena ukupna donacija od 3,7 miliona evra za Zavod u Kragujevcu i to za nabavku odgovarajuće opreme i obuku.
Nakon završetka projekta, novonabavljena oprema ostaće u Zavodu i on će biti osposobljen kao regionalni centar za uništavanje viška municije i opreme koja postoji u velikom obimu u regionu (oko 150.000 tona). Velika Britanija je vodeća država u implementaciji projekta, a najveći donator za sada je SAD sa 500.000 evra. U projektu kao donatori učestvuju i partnerske zemlje Švajcarska i Irska. Srbija učestvuje sa 450.000 evra, a očekuje se zarada od prodaje prerađenog materijala od oko 700.000 evra.
U okviru sporazuma je predviđeno uništavanje oko 2.000 komada zastarele i neupotrebljive municije koja predstavlja balast i opasnost za stanovništvo. Tu municiju ne možemo ni da koristimo, niti da prodamo, a neuslovno se skladišti. Ona može da prouzrokuje nesreću sličnu onoj u Paraćinu.
Da budem potpuno jasan. Niko nas ne primorava da uništimo tu municiju. Mi nemamo ni mogućnosti ni sredstva da to učinimo i to se čini isključivo u našem interesu i na naš zahtev. Remontni zavod Kragujevac već radi na uništavanju viška municije, ali s obzirom na veliku količinu zastarele municije (oko 8.000 tona) i na staru opremu i tehnologiju i visoke troškove, trebalo bi puno vremena, uz ogroman bezbednosni rizik.
NATO je podržao tu inicijativu u cilju povećanja regionalne bezbednosti. Inače treba pomenuti da su sa NATO–om već realizovani slični poverilački fondovi: uništavanje 28.000 komada viškova malog i lakog naoružanja, u vrednosti od 375.000 evra, tokom 2003. godine. Zatim 2005. godine, kada su uništene zalihe protivpešadijskih mina (oko 1,7 miliona evra). Projekat se realizovao dve godine i uspešno je okončan u maju 2007. godine, sa ukupno uništenih oko 1,4 miliona protivpešadijskih mina.
Što se tiče odredaba Zakona, koje regulišu diplomatski imunitet, on jeste predviđen za pripadnike NATO–a koji se sa našom dozvolom nalaze na teritoriji Srbije i tu važi princip reciprociteta, odnosno, pripadnici naše vojske takođe uživaju diplomatski imunitet u zemljama potpisnicama. Pravila o imunitetu su uspostavljena osnivanjem Vojne kancelarije NATO–a, 7. decembra 2006. godina, što je potpisao tadašnji ministar odbrane Zoran Stanković.
Što se tiče odredaba o oslobađanju od plaćanja carine i poreskih dažbina, na njih se takođe primenjuje princip reciprociteta ustanovljen Partnerstvom za mir. Predstavnici zemalja potpisnica Partnerstva za mir su oslobođeni dažbina u zemlji u kojoj izvršavaju određenu ugovorenu aktivnost.
Srbija veoma vešto nalazi balans u veoma kompleksnim međunarodnim političkim i bezbednosnim odnosima i smatram da podizanje tenzije u javnosti, oko dogovora koji se postižu u interesu naše zemlje, ni u kom slučaju ne doprinosi unutrašnjoj stabilnosti i težnji da se očuva bezbednost zemlje i bolji život svih građana. Naprotiv.
Inače, sa NATO–om je do sada potpisano 5 sporazuma koji su potvrđeni sledećim zakonima:
1. Zakon o ratifikaciji sporazuma između Srbije i Crne Gore i Organizacije Severnoatlantskog pakta (NATO) o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama (4. novembra 2005. godine)
2. Okvirni dokument partnerstva za mir (14. decembra 2006. godine)
3. Zakon o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo odbrane i grupe nacionalnih direktora NATO–a za kodifikaciju — Saveznički odbor 135 (AC 135) o usvajanju NATO kodifikacionog sistema (9. maj 2011. godine)
4. Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije Severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju (8. jula 2011. godine)
5. Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije NATO–a za podršku i nabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške (19. februar 2016. godine).
