Dmitrij Medvedev je pre nedelju dana iskoristio taj izraz u svom govoru tokom Minhenske konferencije.
„Međutim, šta je zapravo hteo da kaže ruski premijer? Da li je to najava nove faze rata ili samo konstatacija da je taj rat već u toku?“, pita se nemački list.
Prema podacima „Zidojče cajtunga“ i Vlada Nemačke bi htela da zna odgovor na ovo pitanje.
Nemački mediji navode da su domaće specijalne službe dobile zadatak da istraže da li Vlada Rusije uz pomoć obaveštajne službe pokušava da utiče na javno mnenje i politički dijalog u Nemačkoj. I da li Kremlj pravi saveze sa ekstremnim desničarima i populističkim strankama, kao što se to navodno radi u Francuskoj i Mađarskoj.
I dok Vlada u Berlinu „nema komentar“ povodom te teme, spekuliše se da kancelarka Angela Merkel traži odgovor na pitanja o „ruskoj umešanosti“. Kao što je svojevremeno rekla bivša dopisnica nemačke televizije ARD Gabriele Krone Šmalc, „ukoliko bi 90 odsto stanovnika Crne Gore glasalo za ulazak u EU, nemački mediji bi smatrali da je to odličan rezultat. Međutim, kad 90 odsto stanovnika Krima na referendumu kažu ’da‘ Rusiji, onda naši mediji tvrde da je to nemoguće“.
„Ruka Moskve“ je dobar izgovor za sve. Nemački mediji i ne pomišljaju na to da popularnost pokreta „Pegida“ raste samo zbog toga što se Nemci sve više protive odluci njihove Vlade da pušta izbeglice u zemlji, a ne zato što su KGB–ovci njenim liderima dopremili koferče sa novcem. To su pokazali i rezultati istraživanja koje je za Sputnjik sprovela kompanija „Populus“.
Uzgred rečeno, „Pegida“ svoj partijski program zasniva na švajcarskim zakonima koji predviđaju „nultu toleranciju“ za nekorektno ponašanje došljaka, a ne na instrukcijama sa trga Lubjanka. Jednostavno, treba priznati da su migranti tabu–tema u Nemačkoj. Kao što je nedavno izjavio bivši novinar televizije ZDF Volfgang Herles, vlast itekako utiče na medije po pitanju izbora informacija.
„Za vreme ujedinjavanja dve Nemačke nismo mogli da kritikujemo nove federalne zemlje. Sada su zabranjeni negativni stavovi povodom migranata. Takvo ’provladino‘ novinarstvo će dovesti do gubitka poverenja kod gledalaca“, kaže on.
Što se tiče „dezinformacione kampanje“, navedimo samo jedan primer. Za vreme Olimpijade u Sočiju nemački mediji su redovno pisali o ugnjetavanju homoseksualaca u Rusiji. Recimo, „Špigl“ i televizija ZDF su objavili da je izvesni LGBT aktivista Lebedev bio uhapšen za vreme štafetnog trčanja sa olimpijskom bakljom jer je navodno istakao poznatu zastavu duginih boja. Kasnije se ispostavilo da je provokator bio uhapšen jer je namerno izašao na put po kojem je trčao sportista sa bakljom, pa je istakao zastavu.
U svakoj drugoj zemlji policajci bi uradili isto, ali izgleda samo Rusija krši prava LGBT osoba, podržava desničare i „upade“ u kancelarkin računar. Zaboravili smo da kažemo da istovremeno Tužilaštvo Nemačke istražuje hakerski napad na internu mrežu Bundestaga, koji je izvršen u maju prošle godine.
Glavna meta hakera bio je računar Merkelove.
„Špigl“ navodi da iza tog napada verovatno stoje „ruski hakeri“, koji su dobili zadatak od ruske obaveštajne službe.
Izgleda da kada američka obaveštajna služba prisluškuje nemačke i evropske institucije, to je sasvim u redu, jer „špijunaža među prijateljima nije moguća“ (Merkelova) i Amerikanci samo žele da saznaju šta je na jelovniku evropskih partnera danas.
