Da su američki predsednički izbori najveći spoj politike i spektakla na svetu, poznato je odavno. Da je, protokom vremena, sve manje politike a sve više spektakla u američkim predsedničkim izborima, i to je poznato, ali da će se u ovoj, ranoj fazi izbora 2016. (kandidature za stranačke nominacije) potegnuti rijalitiji kao argument — e to je već pomalo preuranjeno.
Naime, odlazeći američki predsednik, demokrata Barak Obama, poručio je trenutno najozbiljnijem kandidatu republikanaca Donaldu Trampu da je vođenje SAD ozbiljniji posao od „vođenja televizijske emisije ili rijaliti programa“.
Milijarder Tramp je imao spreman odgovor.
„Taj čovek je toliko loše radio svoj posao… Mnogo nas je vratio unazad. Ipak, njegove kritike su za mene veliki kompliment“, rekao je Tramp.
Globalni (nad)rijaliti
Dijalog dva uticajna političara koji dobrano podseća na prepucavanje dve srpske rijaliti „zvezde“, za analitičara Cvijetina Milivojevića, direktora pi-ar agencije „Pragma“, očigledan je dokaz da je danas sve veliki rijaliti, pa i globalna politika.
„Kad se spomenu Obama i rijalitiji, meni je prva asocijacija direktan prenos lova na Osamu bin Ladena, kao i njegovo igranje sa psima ljubimcima pred TV kamerama, ili priča o tome da je neki kidnaper, tajnoviti, pokušao da otme jednog od njegovih četvoronožnih ljubimaca“, kaže Milivojević.
S njim se slaže i marketinški stručnjak Igor Avžner, urednik portala „Ko je odgovoran“.
„Mislim da je svetska politika oduvek bila rijaliti šou, s tim što je taj rijaliti mnogo bolje izrežiran i mnogo se bolje plasira ljudima nego rijalitiji koje mi imamo mogućnosti da gledamo na našim televizijama“, kaže Avžner za Sputnjik.
Milivojević podseća na tajne koje su isplivale iz Bele kuće zahvaljujući depešama „Vikiliksa“, na osnovu kojih se vidi da dve trećine tih priča ima pozadinu jednog rijalitija — klasičan senzacionalizam i zavirivanje u tuđe intime, a sve to nema veze sa onim što bi trebalo da bude izvorna, javna delatnost političara koji vodi jednu supersilu.
Globalna šizofrenija i estradni klovnovi
„Naravno, tako je i u većini drugih velikih zemalja u svetu i prosto, političari, pa i državnici, danas su, nažalost, produkt upravo rijalitija kao jedne globalne šizofrenije. Dakle, političari ne stvaraju rijalitije nego su rijalitiji stvorili njih, a američke predsedničke kampanje to najbolje i pokazuju. Kada pogledamo učesnike u kampanji za nominacije dve najjače stranke, mi vidimo da je tu mnoštvo ljudi koji su više klasični estradni klovnovi ili produkti multinacionalnih kompanija, a mnogo manje ljudi koji se bave politikom na način na koji su propovedali antički grčki filozofi“, kaže Milivojević.
Avžner dodaje da je savremena svetska politika u takvim tokovima da američki predsednik igra košarku, a ruski jaše konje itd. A sve to liči na „igru za borbu za presto“.
Kad je reč o Obaminoj prozivci Trampa, Milivojević kaže da, sudeći po nekim političkim izjavama, izgleda da je Tramp mnogo verziraniji u neke teme u koje nije verziran dobar deo predsedničkih kandidata.
„Ono što našem građaninu prija jeste da jedan Tramp razume šta stoji iza stvaranja lažne nezavisnosti Kosova i Metohije nakon NATO agresije na Srbiju, a da to ne razume jedna žena koja je bila američki državni sekretar u jednom mandatu, sad je glavni kandidat za nominaciju Demokratske stranke, a bila je i prva dama u dva mandata. Prosto, ta kovanica ’Drž′te lopova‘ u ovom slučaju ima smisla“, kaže Milivojević.
Da li vam se oštenila krava?
Kad je reč o situaciji u Srbiji, sagovornici Sputnjika kažu da naša zemlja prati globalne trendove. Avžner smatra da se i u Srbiji politika pretvorila u „dobro izrežiran rijaliti“.
„Sećamo se Borisa Tadića koji je pitao da li se oštenila krava. Šta da vam više kažem o neozbiljnosti političara? Kada je reč o situaciji u svetu i kod nas, nije bitno koja trešnja manje upadne u nešto, jer ne možete da pojedete nijednu. Da li je nešto manjeg ili većeg intenziteta nije bitno, bitno je da je sve to zaluđivanje glasačke mašinerije“, smatra Avžner.
Milivojević ocenjuje da u Srbiji imamo „u apsolutnom smislu reči ogoljeni rijaliti“, odnosno „jednu veliku globalnu TV i jednog globalnog brata koji nas 24 sata dnevno drži u opsadnom stanju“.
„Reč je o jednoj potrebi da se građani drže u stalnoj uzbuni, vojničkim rečnikom rečeno, kao da će doći velika GINA — Generalna inspekcija narodne armije, koja će da vidi šta mi to radimo ili ne daj bože, da li neko spava. Naravno, nije reč samo o premijeru nego i o drugim važnim igračima na našoj sceni i u vlasti i opoziciji, i svi oni imaju potrebu da budu sveprisutni u medijima“, kaže Milivojević.
Sluđivanje sluđenih
Prema njegovim rečima, radi se o nenormalnoj situaciji u kojoj se običan čovek, koji želi da ima i svoj privatni život, ali i javnu sferu svog života, ne može da snaći. Milivojević kaže da je sveprisutnost političara u predizbornim kampanjama — banalizacija kampanje.
„Kod nas nema politike bez rijalitija, i političari ne čine ništa ukoliko to neće biti dovoljno medijski vidljivo. Ne samo političari nego i naši lažni humanisti neće odneti humanitarnu pomoć ili sponzorisati put bolesnog deteta ukoliko to neće biti vidljivo ili oplođeno kroz publicitet. To je taj veliki rijaliti koji poništava filantropiju i dovodi je u direktnu vezu sa publicitetom“, kaže Milivojević i dodaje da je reč o „udaranju u zdrav mozak i pokušaju da se dodatno slude već sluđeni ljudi“.
