Kakav će biti ishod „engleskog doručka“ na koji Dejvid Kameron namerava da okupi evropske lidere na kraju evropskog samita na kome je glavna tema Bregzit, mogućnost da Britanci napuste Evropsku uniju?
Jedan komentator „Gardijana“ uporedio je situaciju u kojoj se nalazi EU sa popularnom metaforom o mesečarenju koje je vodilo u Prvi svetski rat. Da li se svet kreće ka katastrofi? Možda, kaže dugogodišnji urednik britanskog lista.
Samit u Briselu nije samit poslednje šanse, niti će odrediti sudbinu Evrope. Ali odluka Londona da uceni Evropsku uniju da će, ukoliko ne ispuni njene zahteve, zalupiti vrata „evropskoj porodici“, oživela je stara rivalstva i uspavane nacionalne težnje.
Britanci, čija se ekonomija oporavila prethodne dve godine, smatraju da je vreme da se otkače od evropskog mrtvaca. Kriza Evrozone, grčka drama i talas izbeglica uverili su Britance da je evropski projekat propao i da je kontinent izgubio kompas.
EU ih je ionako oduvek zanimala kao tržište, a ne kao politički projekat. Umesto ideje „uvek jače Unije“ London želi da povrati suverenitet. To se pre svega odnosi na njegovu finansijsku imperiju — Siti. Ukoliko se ne bi pridržavao evropskih regulativa, britanski Volstrit bi mogao da pregazi evropske rivale. Izlaskom iz EU Britanija bi uštedela 11 milijardi funti godišnje, koliko doprinosi evropskom budžetu. Iako EU predstavlja polovinu njene trgovinske razmene, veruje da bi bolje prošla ako ne bi morala da polaže račune Briselu i ako bi se oslonila na zemlje Komonvelta.
Pored zahteva da se članice Evrozone ne mešaju u poslovanje Sitija bez odobrenja britanske vlade, London želi da se obračuna sa migrantima. Izbeglička kriza mu je poslužila kao izgovor da se obračuna sa ekonomskim migrantima. Već godinama na ostrvu raste uverenje da je Britanija preplavljena migrantima, omiljena tema desničarskih partije poput Ukipa. Naročito im je dosta migranata iz Istočne Evrope — Poljaka, Rumuna, Letonaca… Sloboda kretanja unutar Evropske unije sprečava britansku vladu da zaustavi nove migrante, pa je odlučila da ih obeshrabri i oteža im uslove za dolazak.
Kameron traži da se migrantima koji dolaze iz EU uskrati mogućnost za socijalnu pomoć, iako istraživanja pokazuju da većina ekonomskih migranata dolazi u ovu zemlju u potrazi za bolje plaćenim poslom, a ne da bi živeli kao siromasi. Još jedan zahtev koji je Kameron bacio pred 27-oricu odnosi se na dečiji dodatak za porodice migranata — London želi da iznosi koliko i u zemljama iz kojih dolaze.
Na kontinentu su reakcije podeljene. Dok jedni u ponašanju Londona vide kao uvod u katastrofu, u razbijanje Evropske unije, za druge je to dobra prilika.
Nemačka, u kojoj je izbeglička kriza bacila u senku sva druga pitanja, ocenila je britanske zahteve kao „razumljive i opravdane“. Berlin namerava da od Britanaca iznudi podršku za svoj plan jedinstvene evropske vojske u zamenu za podršku njihovim zahtevima.
Kod suseda sa druge strane Lamanša na britanski avanturizam se gleda kao na izraz njihove poslovične arogancije.
Pariz i Berlin su u poslednji čas podneli zahteve za dodatne garancije Londonu, ne ostavljajući mogućnost promene evropskog sporazuma, što je britansku štampu navelo na pesimističke prognoze o ishodu briselskog samita.
Nemačko-francuska osovina EU je od početka izbegličke krize zapinjala — Pariz nije podelio entuzijazam Merkelove kada je reč o prihvatanju izbeglica, kao što je sada protiv toga da London menja pravila unutar Unije o kojima su se svi dogovorili.
U Francuskoj ima onih koji smatraju da bi Bregzit zapravo bio odlična šansa za drugačiju Evropsku uniju, u kojoj bi se oslobodili prevlasti engleskog jezika (što bi, smatraju Francuzi, povratilo slavu frankofonije). Esejista Eduar Tetro brani ideju da bi odlazak Velike Britanije zaustavio proces širenja EU, što je, kaže on, politika koju je Britanija oduvek podržavala kako bi usporila francusko-nemačku dinamiku.
Kameronova pozicija je ambivalentna — Britancima je obećao referendum na kome će moći da se izjasne da li ostaju ili izlaze iz EU, ali je njegova taktika da iznudi ustupke od Brisela koji će mu omogućiti da pokaže sunarodnicima da je nadmudrio ostale Evropljane i da se onda na referendumu izbori za ostanak u Uniji. Procena britanske vlade je da bi izlazak iz EU doneo više štete nego koristi. Cilj Kameronovog pohoda na Evropu je da dobije veći suverenitet od zajednice koja je „suviše velika, suviše birokratska i suviše naređuje“, kako je opisao Evropsku uniju početkom prošle godine.
