Dok u Vrhovnoj radi razmatraju sudbinu Vlade, sam Jacenjuk kaže da će podneti ostavku samo ukoliko mu Parlament izglasa nepoverenje, za šta je potrebno 226 glasova. Poslanici tvrde da glasova ima dovoljno i da bi nepoverenje Vladi moglo biti izglasano, dok ukrajinski mediji spekulišu da su se predsednik Petro Porošenko i premijer Jacenjuk dogovorili da Vlada nastavi sa radom, a da se sada trguje ministarskim foteljama.
Ranije je predstavnik predsednika Ukrajine Svjatoslav Cegolko napisao na Tviteru da je Porošenko pozvao Jacenjuka da podnese ostavku, kako bi se „povratilo poverenje prema vlasti“.
„Opozicioni blok“ je takođe najavio da će podržati odluku o ostavci kabineta.
Prema rečima lidera opozicionara Jurija Bojka, Vlada je vodila „pogrešnu, lošu politiku, oni su se hvalili, dičili svojom pozicijom, a za to vreme je ekonomija Ukrajine uništena“.
Opozicionar Vadim Rabinovič doneo je u Parlament lisice. Prema njegovom mišljenju, Jacenjuku „treba staviti lisice ili će on pobeći sa ukradenim“.
On je istakao da „Rada treba da glasa za ostavku Jacenjuka ili će narod izglasati ostavku te Rade“.
Sam Janjecuk je ranije izjavio da će podneti ostavku samo ukoliko Rada izglasa nepoverenje njegovom kabinetu.
Ukoliko Jacenjuk bude smenjen, kako se spekuliše, mesto predsednika Vlade mogli bi da zauzmu sekretar Saveta bezbednosti Aleksandar Turčinov, predsednik Vrhovne rade Vladimir Grojsman ili ministarka finansija Natalija Jaresko. Međutim, neki eksperti ocenjuju da Jacenjuk ima šansu da sačuva fotelju, makar na još neko vreme. Do kraja dana sudbina Vlade Ukrajine i njenog predsednika bi trebalo da bude rešena.
„Dostignuća“ Jacenjukove Vlade
Podnoseći izveštaj o radu svog kabineta, Jacenjuk je izjavio da je Vlada spremna da nastavi rad.
„Počeću od toga da Vlada dobro razume da je urađeno mnogo, ali i da još mnogo toga tek treba da bude urađeno. I mi smo spremni za taj posao. O tome ću na kraju izveštaja informisati Parlament“, rekao je Jacenjuk.
„Opozicioni blok“ u Vrhovnoj radi smatra da se situacija u zemlji može stabilizovati samo ako se hitno zaustavi rat u Donbasu, ispuni Minski sporazum i stvore stvarni uslovi za razvoj privrede.
„Domaća ekonomija je na ivici kolapsa, koalicija faktički ne postoji, vlast je paralizovana institucionalnim sukobima, decentralizacija i ekonomske reforme su propale, sukob na istoku zemlje nije rešen“, istakli su opozicionari.
Za vreme koje je Jacenjuk proveo u premijerskoj stolici u Ukrajini je sve „skočilo“: državni dug, komunalije, cene, inflacija… Smanjen je „samo“ BDP–a zemlje i pala je vrednost domaće valute.
BDP Ukrajine je u 2015. godini smanjen za 10,5 odsto — to je treći najgori rezultat u svetu posle Sijera Leone i Jemena.
Kurs grivne pao je za više od 50 odsto. U trenutku kada je Jacenjuk postao premijer (27. februara 2014. godine) kurs dolara je bio 10,5 grivni, a sada je po oficijelnom kursu Narodne banke Ukrajine 26,8.
Državni dug takođe je povećan — početkom 2014. godine bio je 683 milijardi grivni, a do kraja 2015. je skočio na 1,57 triliona, podsećaju lokalni mediji.
Cene komunalnih usluga su zabeležile rast — struja je poskupela za 20 odsto, grejanje za 73 odsto, topla i hladna voda su poskupele za 57 odsto. Pri tome, Jacenjuk je građanima obećao energetsku „stabilnost“ — struja bi trebalo da poskupi dva puta, u martu i septembru.
Poskupela je i hrana. Primera radi, trolitarski lonac boršča je 2014. koštao 39, a ove godine čak 128 grivni.
U senci „uspešnog“ rasta cena, Jacenjuk se može „pohvaliti“ i činjenicom da je minimalna plata u Ukrajini smanjena sa 135 na 53 dolara, a minimalna penzija sa 105 dolara na 41 dolar. Inflacija je prošle godine dostigla 43 odsto.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, čak 80 odsto Ukrajinaca živi ispod granice siromaštva.
Ukrajinski mediji takođe kritikuju Jacenjuka i da je „zakopao novac u zemlju“, uz pomoć projekta „Zid“, od kojeg je i sam odustao, nakon što je za podizanje ograde na granici sa Rusijom godinu dana tražio zapadne kreditore i uzaludno trošio državni novac.
