„Karađorđe je postupao herojski, Miloš istorijski, pa je, ako se moralo, radio i ispod ličnog i narodnog dostojanstva, ali narod Srbije i Srbija su uvek u tim situacijama bili na dobitku“, primetilo je Vučić u obraćanju na svečanoj akademiji povodom Sretenja u Kragujevcu.
Objašnjavajući kako je postupao Miloš Obrenović, naveo je da se trudio da narod uvek što duže drži u miru, te da je lukavstvom dobijao ustupke za svoj narod i državu.
„Izbegavao je bitku s carskim vojskama kad god je mogao, nije želeo da dozvoli borbe koje bi donele poraze narodu, imao je urođenu sposobnost orijentacije, a seljačkom lukavošću, mudrošću i brigom za Srbiju uspevao je zemlju da sačuva“, poručio je premijer.
Primetivši da je nepogrešivo znao kad treba popuštati, a kad zatezati, okarakterisao je Miloša kao rođenog vođu mase, pravog narodnog tribuna.
„Bio je autokrata, a to je nešto u čemu su Srbi uvek dodatno preterivali. Pričalo se o strašnom Milošu, čak je i on voleo da se o njemu tako priča, jer je verovao da samo ako se narod drži u stezi, može mnogo da se postigne“, naveo je Vučić ocenivši da je, kad je došlo vreme da se donosi ustav, tadašnji vladar Srbije doneo i jednu revolucionarnu odluku — birajući između plemstva i raje odlučio je da spahiluci treba da pripadnu onima koji na zemlji rade.
A Sretenjski ustav, dodao je, kao moderan evropski akt, delimično je ograničio knjaževu vlast.