Sve oči hrišćanskog sveta uperene su na Kubu. Posle nekoliko neuspelih pokušaja (1997. i 2012), tamo će se sastati ruski patrijarh Kiril i papa Franja, što je prvi takav susret posle skoro hiljadu godina. Prema rečima bivšeg srpskog i jugoslovenskog ambasadora u Vatikanu, Kuba je izabrana kao sredokraća puteva oba poglavara. Papa ide u posetu Meksiku, a patrijarh u posetu Brazilu, Venecueli i Boliviji.
Za razliku od svojih prethodnika, Jovana Pavla Drugog i Benedikta Četrnaestog, papa Franja zadobio je simpatije u Rusiji iz dva razloga: zbog svojih stavova o potrebi zaštite hrišćana koje progone ekstremni islamisti i zbog osude paljenja pravoslavnih hramova na istoku Ukrajine.
Ukrajina je već vekovima kamen spoticanja u odnosima dve verske zajednice, zbog agresivne misionarske politike katoličke crkve na tom prostoru.
„Ona nanosi veliku štetu ne samo odnosima Rima i Moskve u crkvenom smislu, nego i u političkom smislu Rusije i Ukrajine“, kaže Janković.
Agresivna katolička politika ili prozelitizam prema Rusiji je već vekovno hroničan, a u poslednje vreme je akutan, kaže Janković, tako da su dogmatska pitanja postala manje važna.
Ugroženost hrišćana na Bliskom istoku i u Africi i pitanja sekularizacije sveta dodirne su tačke dvojice verskih poglavara, smatra Jurij Tabak, verski analitičar iz Moskve. Prema njegovim rečima, za milione vernika širom sveta mnogo će značiti ukoliko patrijarh i papa budu izneli zajednički stav i pozvali na mir, iako crkve nemaju političke i diplomatske instrumente za sprečavanje tragedije.
Sa druge strane, Tabak je siguran da će njih dvojica pokrenuti pitanje sekularizacije sveta.
„Naravno da su odnosi između dve crkve komplikovani, ali treba raditi na njihovom poboljšavanju, jer u modernim okolnostima crkve moraju zajedno da rade na jačanju duhovnih osnova. Po mom mišljenju, to će biti osnovna poruka sa sastanka patrijarha i pape“, smatra Tabak.
Pape su do sada vodile međuverski dijalog samo sa carigradskim (vaseljenskim) patrijarsima. Ovaj sastanak, prema Jankovićevom mišljenju, doneće velike promene.
„Vaseljenski patrijarh, sem svoje kanonske prednosti u odnosu na ostale pravoslavne poglavare, nema vernike i njegova je moć ograničena, dok je ruski patrijarh verski poglavar dve trećine pravoslavnih hrišćana. Razlika je ogromna i prirodno je što ruski patrijarh nosi mnogo veću težinu u tim razgovorima“, zaključuje on.
Crkveni raskol ili „velika šizma“, kako ga zovu u katoličkom svetu, podelio je hrišćanski svet još 1054. godine. Anateme koju su tada jedan na drugog bacili rimski papa i carigradski patrijarh, skinute su tek 1965. Od tada traje ekumenski dijalog o pomirenju i ujedinjenju dve najveće hrišćanske zajednice.
Nezahvalno je procenjivati da li će susret dvojice verskih vođa približiti dva dela hrišćanskog sveta, raspolućenog vekovima, ali sigurno je da će, prema rečima patrijarha Kirila, to biti potvrda hrišćanskih vrednosti pred licem savremenog sveta.
