„Braća su pognula glave“, napisao je na Fejsbuku Dmitrij Rogozin, potpredsednik Vlade Ruske Federacije, posle odluke vlade Mila Đukanovića da listi nepoželjnih Rusa u Crnoj Gori koji imaju i zabranu ulaska na teritoriju ove države doda i njegovo ime ali i ime predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.
Iz Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore saopšteno je da se Rogozin nalazi na listi ruskih državljana kojima je, na osnovu Vladine odluke o uvođenju sankcija Rusiji, a u skladu sa sankcijama koje Evropska unija sprovodi prema Rusiji, ulazak u državu zabranjen. Kao dodatno objašnjenje za ovu odluku Vlada Crne Gore navela je poziv predsednika Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića Rogozinu da poseti Crnu Goru, bez prethodnih konsultacija sa državnim organima Crne Gore.
Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević u razgovoru za Sputnjik kaže da je ova odluka crnogorskog režima — neobavezujuća, i što se tiče DNP-a, ali i 90 odsto građana Crne Gore koje se protive sankcijama koje je Crna Gora uvela Rusiji.
Rusi su dobrodošli
On dodaje da je tokom nedavnog boravka u Moskvi njegova stranka potpisala memorandum o saradnji sa partijom čiji je osnivač Dmitrij Rogozoin „Rodina“, i da je i njemu i predsedniku njegove stranke, tada uputio javni poziv da dođu u Crnu Goru. Knežević podseća da Rogozin ima crnogorsko poreklo, na koje je, kako ističe, ponosan.
„Nisam osećao nikakvu potrebu niti obavezu da se konsultujem sa NATO režimom u Crnoj Gori jer smatram da gospodin Rogozin i svaki zvaničnik i državnik mogu da dođu u prijateljsku i bratsku posetu našoj državi, kao što smo i mi posetili njihovu. Da paradoks bude potpun, umesto da se crnogorski režim obračunava sa agentima i predstavnicima DAEŠ-a u Crnoj Gori, oni prete hapšenjem državnom vrhu Rusije. Ako imamo u vidu činjenicu da Crna Gora polako postaje rasadnik islamskog terorizma na Balkanu, zajedno sa Kosovom i BiH, da smo već dobili naloge od NATO država da dvojica vodećih članova Al Kaide svoje kazne odsluže u ’Spužu‘, onda se jasno vidi da je crnogorska državna politika krenula u pravcu civilizacijskog ćorsokaka i kursom na kojem se nikada nije nalazio crnogorski narod kroz vekove“, kaže Knežević.
Lider DNP-a dodaje da će Rogozinu, ako odluči da dođe u Crnu Goru, bezbednost garantovati ne samo njegova stranka nego i 90 odsto građana Crne Gore, jer nikakva odluka neće moći da anulira odnos koji postoji toliko vekova između dva bratska naroda Crne Gore i Rusije.
Knežević ne sumnja da ovakva odluka državnog vrha Crne Gore ima veze sa njegovim predlogom da se stvori savez vojno neutralnih država na Balkanu kao pandan NATO-u.
Vojna neutralnost plaši
„Milo Đukanović je tokom inicijative o poverenju Vladi Crne Gore rekao da se radi o konceptu koji u potpunosti podriva NATO temelje u Crnoj Gori i jasno je da Đukanović na svaki način pokušava da crnogorske političare koji se zalažu za ovaj koncept ali i ruske državnike koji bi podržali ovaj koncept onemogući i prikaže kao neke antidržavne elemente ili osobe koje žele da onemoguće put Crne Gore ka EU, što nije tačno“, kaže on, uz komentar da je i prilikom posete Moskvi ponovio stav da je za Crnu Goru najbolje da bude u konceptu vojne neutralnosti koju bi garantovale Rusija i NATO.
„Što se tiče Balkana, najbolji koncept je savez balkanskih država zasnovan na konceptu vojne neutralnosti u koji bi ušle Srbija, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, dakle države koje su u ovom momentu van NATO-a, i mislim da bi kroz taj vid savezništva i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija garantovao takav oblik delovanja kao što je to slučaj sa Švajcarskom, koja je od 1815. godine na Bečkom kongresu postala vojno neutralna država. Dakle, Đukanovića vidno nervira svaki pokušaj i promocija antinatovskih aktivnosti u Crnoj Gori i svaka promocija vojne neutralnosti, ali što više pokazuje nervozu mi znamo da smo na pravom putu i nemamo nameru da odustanemo“, odlučan je Knežević, uz napomenu da se ne plaši represije crnogorskog režima, jer sve što radi, radi u interesu crnogorskog naroda.
Matija Nikolić, novinar iz Podgorice, odluku Vlade Crne Gore objašnjava rečima da „vlast u okviru svoje NATO kampanje počinje da širi antirusku histeriju“.
„Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, pre nekog vremena je džogirao u Podgorici, a sada je vlast Crne Gore zabranila ulazak ruskim zvaničnicima. Iz toga se jasno vidi šta vlast u Podgorici poručuje. Što se tiče naroda, ovde je gospodin Rogozin dobrodošao“, kaže on.
Deca u NATO uniformama
Nikolić smatra da je Podgorica ovim poslala poruku Rusiji da treba da bude deo Atlantske priče, i to je poruka koju zastupa vlast, a verovatno i NATO.
„Pitanje je da li je takva poruka autonomna poruka crnogorske vlade, jer se poziva na odluku Saveta Evrope, čiji je mandat pri kraju, a zanimljivo je da je Rogozin na listi zbog dešavanja u Ukrajini. Ovakva odluka je signal Rusiji da, što se tiče vlasti, treba da ostavi Crnu Goru i njene evroatlantske integracije, kako ih nazivaju, jer je u poslednje vreme vidljivo raspoloženje Rusije da ostane u dobrim odnosima sa Crnom Gorom, a ne da ona bude deo NATO-a i da naša deca počnu da nose uniforme i idu u NATO misije, a što ne reći u ovakvim okolnostima — da naša deca jednog dana idu i na Rusiju“, opominje on.
U saopštenju Vlade se navodi da je postupak isti kao i u slučaju ruskog tajkuna Konstantina Malofejeva, i poziva se na odluku Saveta Evropske unije od 17. marta 2014. godine koja je produžavana svakih šest meseci.
Poslednja odluka Saveta Evropske unije doneta je 14. septembra 2015. godine, i njeno produžavanje se očekuje u martu ove godine. Sankcije EU podrazumevaju zabranu putovanja i zamrzavanje računa, ali nije poznato da li Rogozin ima novca na računima poslovnih banaka u Crnoj Gori. Restriktivne mere koje se odnose na Rogozina uvedene su u odnosu na delovanja koja podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.
