Kijev je već počeo da priprema nacrt zakona o oduzimanju državljanstva za terorizam i „mržnju“ prema svojoj zemlji.
U Vrhovnoj radi su rekli da će na prvom mestu državljanstvo oduzeti onima koji se nalaze na „okupiranoj teritoriji“.
Samim tim, na udaru ovog zakona može se naći od 800 hiljada do dva miliona žitelja Donbasa, ocenjuju stručnjaci. Predstavnica Kontakt-grupe za rešavanje situacije u Ukrajini i šefica Komiteta Vrhovne rade za evrointegracije Irina Geraščenko rekla je da kijevska vlast izučava „različita međunarodna iskustva“ po ovom pitanju.
Iako jedna od tačaka Minskog sporazuma predviđa amnestiju svih žitelja Donbasa, koji su učestvovali u borbenim dejstvima na jugoistoku zemlje, Geraščenkova je zapravo takvim izjavama priznala da ukrajinske vlasti baš i nisu zainteresovane za amnestiju.
„Mi izučavamo različita međunarodna iskustva. Ne samo iskustvo amnestije… Mi izučavamo i iskustva lišenja državljanstva za terorizam i mržnju prema svojoj zemlji“, napisala je ona na svom profilu na Fejsbuku.
Vvažaю, щo sesійniй tiždenь 16 lюtogo VR maє rozpočati z bezvіzovih zakonіv і potіm, v toй že denь, ale pіslя golosuvann…
Posted by Iryna Gerashchenko on Wednesday, 10 February 2016
Geraščenkova je navela iskustvo Francuske, čiji je Donji dom parlamenta odobrio nacrt zakona o lišavanju državljanstva zbog učešća u terorističkim napadima. Ovakva odluka Francuza usledila je nakon krvavih događaja u Parizu 13. novembra prošle godine. Međutim, politikolozima nije baš najjasnije zašto je Geraščenkova uporedila Ukrajinu i Francusku. Osim toga, ona je govorila i o tome da niko i nikada nije sprovodio „masovne amnestije“.
Stručnjaci, međutim, ističu da takve tvrdnje ne odgovaraju istini, jer je Rusija u drugoj polovini ‘90-tih godina, u cilju pomirenja, nekoliko puta proglašavala masovne amnestije za učesnike rata u Čečeniji. Geraščenkova, međutim, nije spomenula da Vrhovna rada već razmatra nacrt zakona koji omogućava oduzimanje državljanstva onima koji su počinili krivično delo protiv „nacionalne bezbednosti“.
Nacrt je čak stajao na dnevnom redu poslednje sednice 29. januara. Ukrajinska štampa naziva ovaj nacrt „predsedničkim“, jer su ga formalno u dnevni red uvrstili poslanici iz Bloka Petra Porošenka. Oni su u obrazloženju naveli da takva praksa postoji u mnogim zemljama sveta, a da bi „prestanak državljanstva bila pravedna i adekvatna reakcija države na delovanje kriminalaca — špijuna, diverzanata, izdajnika, koji svojim akcijama ugrožavaju nacionalnu bezbednost Ukrajine“, naveli su koautori.
U tekstu je istaknuto da građaninu Ukrajine pasoš može da oduzme samo sud, ali isključivo „u paketu“ sa kaznom zatvora od najmanje pet godina.Međutim, politikolozi naglašavaju da se budući zakon direktno kosi sa ustavom Ukrajine. Usvajanje takvog zakona bi zapravo bila povreda ukrajinskog Ustava, čiji jedan od članova kaže da je „zabranjeno oduzimati državljanstvo bez volje samog građanina“.
Da bi novi zakon stupio na snagu, Ukrajinci sada moraju da menjaju Ustav. Ukrajinski predsednik Porošenko je uveren da u uslovima rata u Ukrajini mora postojati takav instrument kao što je oduzimanje državljanstva za separatizam, ali je istovremeno istakao da trenutno zakonodavstvo zemlje ne predviđa takve mere. Ukoliko nacrt zakona o oduzimanju državljanstva za terorizam i „mržnju“ prema svojoj zemlji (Ukrajini) bude usvojen, na udaru će se naći od 800 hiljada do dva miliona građana Donbasa.
Eksperti ne isključuju da će prvi na meti biti lideri Donjecke i Luganske narodne republike — Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki. Takođe, politikolozi veruju da nikakve amnestije neće biti, jer u Kijevu nema „partija mira“, nema ljudi koji žele da se smiri sukob na jugoistoku zemlje i zaustavi krvoproliće. Podsećanja radi, ukrajinske vlasti su počele masovnu zamenu starih pasoša, ali su, prema informacijama koje stižu iz Donbasa, žitelji samoproglašenih republika ostali uskraćeni — nemaju mogućnost da dobiju novi pasoš, a stari će biti proglašeni nevažećim.
Zvanično, nikog ukrajinske vlasti nisu lišile pasoša, ali su stotine hiljada ljudi ostavili bez njega. Donjecka Narodna Republika je, sledeći primer Luganske Narodne Republike, krajem januara započela izradu sopstvenih pasoša. Lideri DNR-a su objasnili da je reč o „prinudnoj meri“, nakon što je Ukrajina započela zamenu starih pasoša za biometrijske.
„Mi to shvatamo kao pokušaj (Kijeva) da građane DNR liše osnovnih dokumenata.“
