Prištinski mediji naklonjeni Hašimu Tačiju preneli su vest iz, kako navode, „dobro obaveštenih izvora“ bliskih krugovima bivšeg komandanta OVK, da ukoliko Tači ne bude izbran za predsednika Kosova 17. februara „niko u regionu neće mirno spavati“.
Da li su ove pretnje samo deo medijskog spina, ili u njima ima realnosti teško je proceniti, ali svakako ih ne treba uzimati olako. Oni koji dobro poznaju prilike na Kosovu tvrde bez ikakve dileme — Tači iza sebe ima sledbenike koji jesu u mogućnosti da realizuju ove pretnje.
Sa blagoslovom Amerike ili bez njega
Pitanje na koje, međutim, nemaju odgovor jeste da li Tači za tako nešto ima podršku svojih mentora sa Zapada, to jest Amerike. Sa blagoslovom Amerike ili bez njega, tek činjenica je da je ovog 17. februara, za razliku od onog od pre devet godina kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, političko telo Kosova razjedinjeno.
Tačnije, na Kosovu je u toku borba dva klana — Tačijevog i Haradinajevog. Ramuš Haradinaj, lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova, već je najavio da neće podržati Tačija za predsedničkog kandidata, kao i velike opozicione proteste za dan kad je zakazana sednica skupštinskog parlamenta za izbor predsednika Kosova — 17. februara.
Priča se da Haradinaj na ovaj način vraća Tačiju „milo za drago“, jer ga je ovaj prevario pre dve godine i prekršio obećanje da će biti partneri u Vladi Kosova. Umesto Haradinaja, Tači je koaliciju napravio sa Isom Mustafom, doduše, pod pritiskom Zapada.
Dakle, netrpeljivost dva bivša komandanta OVK, koji „pod sobom“ imaju, svako za sebe, hiljade sledbenika iz redova svojih bivših saboraca, mogla bi lako da proteste pretvori u sukob. U tom slučaju, bez mnogo truda, nasilje bi moglo da se prelije i van granica Kosova, čime bi se najava s početka teksta pokazala kao tačna.
Potvrda da se „iza brda nešto valja“, može se naslutiti i po aktivnostima koje su zapažene u kosovskom okruženju. Naime, policija u Makedoniji nedavno je imala veliku akciju hapšenja džihadista, friško pristiglih sa sirijskog ratišta.
Tvrdi se da su oni poslati preko Kosova kako bi izveli slične napade kao svojevremeno u Kumanovu, s obzirom na to da se politička kriza u Makedoniji uoči vanrednih parlamentarnih izbora užarila, pre svega zbog „borbe“ lidera makedonskih partija, ali mnogo više zbog sukoba među albanskim strankama u Makedoniji.
Tačijevi ljudi u DAEŠ-u
Veza koja spaja Tačija sa makedonskom krizom su imena dvojice ljudi koji su svojevremeno bili leva i desna Tačijeva ruka u vreme borbenih dejstava na Kosmetu. Oni se ne nalaze na spisku uhapšenih, ali jesu na spisku traženih od strane makedonske policije. U pitanju su članovi Dreničke grupe poznati pod nadimcima Sulja i Halit.
Inače, oni su zaduženi i za logističku organizaciju na granici Makedonije i Kosova koja pomaže bivšim članovima OVK, sada teroristima DAEŠ-a, da se lakše kreću između Kosova i Makedonije.
Predstavnici opozicije na Kosovu uvereni su da će protesti 17. februara protiv Vlade i sporazuma o ZSO i demarkaciji granice sa Crnom Gorom, biti masovniji nego protest od 9. januara, koji se smatra najmasovnijim od rata na Kosovu.
Pokret „Samoopredeljenje“, koji nezvanično sarađuje sa Haradinajem, spreman je da sruši vladu u Prištini „koja podriva suverenitet i teritorijalni integritet zemlje“. Ukoliko se desi da opozicija na Kosovu 17. februara uspe da izazove masovne proteste, Tači je spreman da uzvrati, destabilizacijom ne samo Makedonije nego i Crne Gore, ali i juga Srbije, kako bi pažnju svetske javnosti usmerio ka tim problemima, a udaljio je od prištinskih protesta, koje doživljava kao uperene protiv njega. U svakom slučaju, situacija nimalo nije za potcenjivanje.
