Komentarišući navode Ministarstva odbrane Rusije da je u toku intenzivna priprema za invaziju turske vojske na Siriju, Janković kaže da od početka Arapskog proleća Turska pokušava da na ekonomskom i kulturnom, a sada i vojnom planu proširi svoj uticaj u Siriji.
„Samo godinu dana posle izbijanja rata u toj zemlji, Turska je najavljivala otvaranje humanitarnog koridora. Tada je došlo do prvih incidenata između sirijske i turske vojske, sirijska vojska je na granici oborila jedan turski avion“, podseća stručnjak.
„Jasno je da u ovom ratu jača kurdska organizacija na severu Sirije, koja je faktički sestrinska organizacija PKK u Turskoj, kojoj ne odgovara da Kurdi dobiju svoju autonomnu teritoriju, teritoriju koju kontrolišu u samoj Siriji. Pored toga, Kurdi već imaju teritoriju koju kontrolišu u Iraku. Iako Turska ima odlične odnose sa autonomnom regionalnom vladom iračkog Kurdistana, dugoročno, to bi destabilizovalo Tursku“, objašnjava Slobodan Janković.
On dodaje da, ako bi došlo do intervencije, očigledno to ne bi bila samo želja Turske, kao što je neverovatno da je obaranje ruskog aviona iznad Sirije bila volja samo Ankare.
On podseća da je ruska vojna intervencija u Siriji počela upravo da bi se predupredio ulazak turskih vojnih snaga u Siriju.
„U julu prošle godine Vašington i Ankara dogovarali su se upravo oko kopnene intervencije turskih snaga. Deo tog ugovora bilo je ustupanje aerodroma Indžirlik američkim snagama, za njihovu navodnu misiju protiv DAEŠ-a u Siriji i Iraku. I tada je Turska najavljivala da će ući u Siriju i otvoriti tzv. humanitarni koridor, kako bi dopremala hranu, lekove, kako bi ljudi mogli da se sklone na bezbedno. Ruska intervencija zapravo je bila odgovor na to“, kaže Janković.
Veliko je pitanje kako bi NATO reagovao kada bi Turska vojska krenula na Siriju. Janković podseća da samo ako je neka članica napadnuta, ona može da se pozove na Član 5 NATO sporazuma i dobije pomoć Alijanse.
Kada je Francuska nagovestila da će na taj način zatražiti pomoć posle terorističkog napada u novembru, jer su se na Član 5 pozvale Sjedinjene Američke Države posle 11. septembra, iz Vašingtona joj je poručeno da nema pravo na taj tretman, podseća stručni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„S druge stane, NATO sve vreme podržava Tursku u sukobljavanju sa Rusijom. Evropska unija, u kojoj je većina članica NATO-a, na neki način je ucenjena od Turske, zbog priliva izbeglica. Devedeset odsto njih u Evropu ulazi upravo preko Turske, koja to dozvoljava. Zato su sve opcije u igri“, kaže Janković.
On podseća da u Turskoj danas ima oko dva i po miliona samo sirijskih izbeglica, a tu su još ljudi iz Avganistana, Iraka i drugih zemalja.
Govoreći o Donatorskoj konferenciji u Londonu, Janković je primetio da je gotovo istog dana došlo do prekida mirovnih pregovora u Ženevi.
„Ne bih rekao da je to slučajnost“, rekao je Janković za Sputnjik, komentarišući činjenicu da nijedan od učesnika jučerašnje konferencije u Londonu nije komentarisao navode ruskog Ministarstva odbrane.
