Sa dubinom od 1.637 metara i površinom od 31.500 kvadratnih kilometara Bajkalsko jezero predstavlja najveći rezervoar slatke vode na svetu (23,6 hiljada kubnih kilometara, što čini više od 20 odsto svetskih rezervi).
Jezero je sada, međutim, direktno ugroženo masivnom branom i sistemom za napajanje mongolskih rudnika vodom i strujom u okviru projekta koji finansira Svetska banka, a koji bi finansijski mogli da potpomognu i Kinezi.
Iako su Mongoli krajem prošle godine Moskvi poslali signal da će projekat zamrznuti, do toga nije došlo — Ulan Bator je nastavio realizaciju sva tri velika projekta na najvećoj pritoci jezera — na reci Selengi, kao i na njenim pritokama — Egijn golu i Orhonu.
Rad na hidroelektrani „Šuren“ na reci Selengi, kapaciteta 350 megavati, i dalje je u toku. O tome svedoče materijali objavljeni na sajtu radne grupe u Ulan Batoru.
Osim toga, Mongoli planiraju i izgradnju jednog od najvećih svetskih sistema za napajanje, koji bi vodu iz reke Orkhon, transportovali do rudnika u pustinji Gobi, udaljenih hiljadu kilometara.
Mongolija se nada da će hidroelektrana na njenoj najvećoj reci obezbediti preko potrebnu struju i vodu za rudarsku industriju koja sada doživljava procvat. Međutim, ekolozi su zabrinuti jer bi masivna brana i sistem za napajanje vodom mogli da pričine nezamislivu štetu najstarijem i najdubljem slatkovodnom ekosistemu na zemlji. U Rusiji strahuju i da će se izgradnja ovih brana negativno odraziti na nivo Bajkala i njene glavne pritoke — reke Selengi, a zbog ovih projekata Ulan Batora zabrinuti su i u Unesku.
„Realizacija projekata gradnje hidroelektrane na reci Selengi i njenim pritokama u Mongoliji dovešće do katastrofalnih posledica po ekološki sistem jezera Bajkal“, upozorio je ranije ministar za prirodne resurse i ekologiju RF Sergej Donski.
I ruski predsednik Vladimir Putin je obećao da će se pozabaviti ovim problemom.
Međutim, kako bi ostvarili svoje namere Mongoli pokušavaju da sklope „savez“ sa Kinom. U decembru je mongolska vlada odobrila sklapanje ugovora o kreditiranju sa kineskom „Eksimbankom“ na sumu od milijardu dolara, na rok od 20 godina. Veći deo — 703,5 miliona dolara kineskog kredita trebalo bi da bude potrošeno na realizaciju projekta izgradnje hidroelektrane na reci Egijn gol.
Međutim, do sada novac nisu dobili, iako je planirano da deo električne energije iz ovog projekta ide u Kinu i delimično za rudarsku industriju.
Mongolija za sada nema problema sa snabdevanjem strujom. Eksperti iz oblasti energetike podsećaju da je izgradnja hidroelektrana prilično skupa, pa nude rešenje — u slučaju deficita električne energije u Mongoliji, Rusija bi mogla da poveća svoje isporuke. Eventualni energetski problem mogao bi da se reši i izgradnjom solarnih stanica ili vetrenjača u pustinji Gobi, hidroakumulacionih elektrana u blizini Ulan Batora itd.
Ekolozi podsećaju da je sliv Bajkala veći od Španije, a da je njegova delta od vitalnog značaja za jezero i njegove stanovnike. Potencijalne brane nisu jedina, ali svakako predstavljaju jednu od značajnijih opasnosti po ekosistem jezera.
Bajkalsko jezero se nalazi u jugoistočnom Sibiru, u azijskom delu Rusije, uz samu granicu sa Mongolijom. Ima više od 350 pritoka, a najveća i navažnija od svih je reka Selenga, koja jezeru obezbeđuje skoro polovinu vode.
Bajkal je stanište i za više od 2.500 vrsta organizama, od kojih se većina njih ne može naći ni na jednom drugom mestu u svetu.
Ovo jezero, poznato i pod nazivom „plavo sibirsko oko“, prvo je na listi najlepših mesta u Rusiji, a 1996. godine uključeno je i u Spisak svetskog nasleđa Uneska.
