Komitet za hitna pitanja Svetske zdravstvene organizacije sastaje se danas kako bi razmotrili mogućnost proglašavanja opšte opasnosti od zika virusa, koji se agresivno širi Latinskom Amerikom. Sastanak se održava nekoliko dana pošto je direktorka SZO Margaret Čen izjavila da se virus, za koji se sumnja da uzrokuje mikrocefaliju kod novorođenčadi, eksplozivno širi regionom i preti da inficira oko četiri miliona stanovnika američkog kontinenta. Brazil je epicentar epidemije sa 500.000 — milion i po zaraženih, dok je u Kolumbiji registrovano 20.000 slučajeva infekcije.
Do skoro zika nije smatran opasnim virusom. Simptomi su bili blaga groznica, bolovi u zglobovima, osip i konjunktivitis, o smrti nije bilo ni govora. Međutim, izgleda da je virus postao opasan za trudnice. Iako još nema čvrstih dokaza, sve veći broj slučajeva ukazuje da zaraza zikom u trudnoći može da rezultira rađanjem dece sa mikrocefalijom, retkom urođenom deformacijom kod koje se, zbog nenormalnog razvoja ploda u materici, dete rađa sa manjom glavom i oštećenjima mozga.
„Uzročna povezanost te pojave još uvek se ispituje. Potrebno je sprovesti dalja istraživanja kako bi se potvrdila povezanost mikrocefalije sa zika virusnom infekcijom tokom trudnoće“, kaže Slavica Maris, epidemiolog u beogradskom Zavodu za javno zdravlje..
Ono što zabrinjava stručnjake i javnost jeste da je u Brazilu od septembra prošle godine zabeleženo 3.893 slučaja mikrocefalije, 30 puta više nego bilo koje prethodne godine. Najviše slučajeva zabeleženo je u saveznoj državi Pernambuko, gde je poslednjih meseci rođeno između jedan i dva odsto dece sa ovom deformacijom. Takođe, postoje indicije da zika može biti okidač i za Gijen-Berov sindrom, autoimunu bolest perifernog nervnog sistema koja kao rezultat ima paralizu i smrt.
„Virusologe plaši to što se zika pre 2000. godine nije širio u tolikoj meri kod ljudi, niti je izazivao posledice poput deformacija mozga fetusa i smrtonosnog Gijen-Berovog sindroma. Virus zika je odnedavno stekao promene koje mu omogućavaju da mnogo lakše ’otima‘ čovekove stanice“, izjavio je za britanski naučno popularni časopis „Nju sajentist“ profesor Paolo Zanoto sa univerziteta u Sao Paolu.
Šefica Katedre za infektivne bolesti ruskog Univerziteta prijateljstva naroda Galina Koževnikova kaže da ziki ranije nije pridavana velika važnost, ali virus se vrlo brzo preneo u regione u kojima ga ranije nije bilo.
„Postoji teorija da je do ovoga došlo zbog globalnog zagrevanja. Komarci počinju da nastanjuju nove oblasti, jer se klima menja. Ispostavilo se da su tokom 2013. i 2014. komarci u Latinskoj Americi ne samo počeli da žive na novim teritorijama, već su i potisnuli one koji su do tada tu ’bili domaći‘. Dakle, nisu komarci mutirali, već su se preselili, a ne sme se zaboraviti da postoje brojne vrste i podvrste. Osim toga, komarci ’putuju‘ i avionima, zajedno sa putnicima“, tvrdi Koževnikova.
Veoma je važno, kaže ona, da se ustanovi ko boluje od Zike, jer u mnogo slučajeva bolest prolazi bez simptoma.
„Broj obolelih koji je nama poznat ne predstavlja pravo stanje stvari. Postoje dva sistema po kojima se vrše ispitivanja: molekularno-genetski, putem kojeg se određuje DNK virusa i određivanje antitela. Ova druga metoda nije posebno uspešna jer se izazivači bolesti teško mogu izolovati od nekih drugih, sličnih virusa koji vladaju na tom području. Zato su testovi za brzu dijagnostiku veoma važni“, kaže Koževnikova.
Prema njenim rečima, za razliku od dijagnostičkih testova, nije tako lako napraviti vakcinu protiv ove bolesti. U ovoj fazi, protiv virusa bi se trebalo boriti već postojećim sredstvima:
„To je virus, a preparate protiv virusa je prilično teško napraviti. Za to je neophodno vreme. Za sada je najvažnije da se radi na preventivi, pomoću onih preparata i primenom postupaka koji su nam poznati. A najvažnije je da se radi na zaprašivanju komaraca. Ove metode se odavno primenjuju i stoga nema potrebe očekivati nekakve principijelne novine. Setimo se uspešnih metoda, zahvaljujući kojima je tokom pedesetih godina prošlog veka u SSSR-u malarija u potpunosti nestala“, zaključuje Koževnikova.
U rat protiv komaraca prvi kreće Brazil, koji ne samo da je najviše pogođen epidemijom, već postoji opasnost da se ona proširi zbog početka sezone karnevala. Da su brazilske vlasti ozbiljno shvatile situaciju, govori i činjenica da je u borbu protiv komaraca uključeno 220.000 vojnika koji će ići od kuće do kuće i deliti repelente protiv komaraca i letke sa lekarskim uputstvima. Isušivaće se i stajaće vode, koje pogoduju razmnožavanju tropskih komaraca, a cilj je da se virus stavi pod kontrolu do početka Olimpijade u Rio de Žaneiru u avgustu.
Zbog nedostatka vakcine i lekova protiv zika virusa, vlasti mnogih zemalja savetovale su trudnicama i ženama koje planiraju trudnoću da ne putuju u zemlje Južne Amerike i Kariba, u kojima vlada epidemija. To se posebno odnosi na Brazil, Kolumbiju, Venecuelu, Francusku Gvajanu, Martinik, Haiti, Portoriko, Gvatemalu, Honduras, Meksiko, Panamu, Paragvaj i Surinam.
Takođe, vlasti pojedinih zemalja pogođenih epidemijom savetuju ženama da odlože trudnoću dok ne prođe epidemija. Tako je vlada Salvadora savetovala ženama koje planiraju trudnoću da je odlože do 2018. godine. U toj zemlji zabeleženo je 5.400 slučajeva zaraze zika virusom, od čega je zaraženo 96 trudnica, ali nijedna nije rodila dete sa mikrocefalijom. Brazilska vlada savetovala je ženama da odlože trudnoću idućih šest do osam meseci.
Deo naučnika predlaže da se u borbi sa zikom koristi i genetsko inženjerstvo. Britanska biotehnološka kompanija Oksiteh raspolaže tehnologijom koja omogućava da se genetskim modifikacijama sterilišu mužjaci komaraca. Ispuštanjem takvih komaraca u divljinu, komarci bi se parili, ali ne bi stvarali potomstvo. Ovoj metodi oštro se protive zaštitnici životne sredine jer smatraju da bi se time narušila osetljiva biološka ravnoteža.
