Ostati ili otići? Nije reč o čuvenoj pesmi „Kleša“ već o pitanju na koje će Britanci odgovarati na referendumu o sudbini u Evropskoj uniji, koji im je Dejvid Kameron obećao do kraja godine.
Već dugo se ideja o ovom referendumu krčka u ostrvskoj kraljevini, ali je njegovo održavanja sada sasvim izvesno. Britanci nisu zadovoljni položajem unutar Evropske unije i to ne kriju. Kameron je zato ucenio Brisel — ili ćete da pristanete na naše zahteve ili…
Britanski premijer nije nikada verovao u mogućnost izlaska iz Evropske unije, inače se ne bi usudio na taj korak. Njegova ideja je bila da pokaže javnom mnjenju da Britanija ne sledi slepo odluke koje se donose u prestonici evropske administracije i da je u stanju da evropske institucije natera da prihvate britanske uslove.
Ovi uslovi se svode na četiri: kompetitivnija Evropska unija, što će reći liberalnija, sistem zaštite za zemlje van evrozone (među kojima je i Britanija), kako odluke koje donose zemlje koje su deo ove grupe ne bi imale negativne posledice po London, više suvereniteta, odnosno manje obaveze prema Briselu, što podrazumeva veću nadležnost nacionalnih parlamenata, i na kraju — zahtev koji se odnosi na imigraciju, ukidanje socijalnih povlastica tokom četiri godine za državljane drugih evropskih zemalja koji se nastane u Britaniji.
U trenutku kada je Kameron izašao sa ovim zahtevima većina Britanaca je još uvek bila naklonjena ideji ostanka unutar Evropske unije. U međuvremenu su izbeglička kriza i teroristički napadi na evropskom tlu, u Parizu, uticali na to da se odnos snaga između onih koji su za i onih koji su protiv promena. Poslednja istraživanja pokazuju da je prednost na strani evroskeptika, a oni kritikuju premijera da nije dovoljno odlučan i da uslovi koje je postavio neće sprečiti imigrante da dođu u Veliku Britaniju, naročito one iz Istočne Evrope, odnosno Poljske, iz koje je poslednjih godina stiglo najviše radnika.
Ovaj rast antievropskog raspoloženja u Velikoj Britaniji je izazov kako za lidere Evropske unije, za koje je „bregzit“ noćna mora, tako i za Kamerona, koji zna da bi mogućnost da Britanija napusti EU mogla da dovede do potresa unutar zemlje i do otcepljenja Škotske, čiji lideri su najavili da će, u slučaju pobede evroskeptika, organizovati referendum o nezavisnosti.
Interes i EU i Britanije je, dakle, da izbegnu da do toga dođe. Za Brisel, kao i za London, Berlin i Pariz, cilj je da se što pre dođe do konačnog sporazuma kako bi on bio izglasan na sednici Evropskog saveta 18. i 19. februara. Ali to ne znači da se pregovori, koji su u punom jeku, odvijaju bez napetosti. U trgovini između Brisela i Londona mora da ima malo drame, kako bi se Kameron prikazao sunarodnicima kao pobednik koji je naterao EU da se povinuje britanskim zahtevima. Njegov cilj je da do sporazuma dođe što pre, kako bi zakazao referendum pre letnjeg raspusta i poveo kampanju za ostanak u Evropskoj uniji.
Protekli vikend najavljen je kao odlučujući. Između Londona i Brisela odvijao se diplomatski „paso doble“ — na programu britanskog premijera je bio ručak sa Žan-Klodom Junkerom, predsednikom Evropske komisije, sastanak sa Martinom Šulcom, predsednikom Evropskog parlamenta, i večera sa Donaldom Tuskom, predsednikom Evropskog saveta, u Dauning stritu broj 10. Dogovor nije postignut, iako je cilj bio da se u ponedeljak iznese pred evropske lidere.
Oko prva tri zahteva postoji kakvo-takvo slaganje, ali je onaj koji se tiče imigracije i ukidanja prava na socijalnu pomoć sporan, jer je prema evropskom zakonu diskriminišući.
„Nije postignut dovoljan napredak“, rekao je Kameron posle sastanka sa Junkerom. „Ako je sporazum dobar, prihvatam ga, ako nije, neću ga prihvatiti“, odbrusio je. Slično se završio i sastanak sa Tuskom u nedelju uveče — bez dogovora.
Jedno je usaglasiti se sa Kameronom da treba učiniti sve kako bi se izbegao izlazak Velike Britanije, a drugo je to pravno rešiti, odnosno izmeniti evropske direktive koje su zajednički izglasane, što ne samo da je kolosalan već je i veoma rizičan posao, jer bi i druge zemlje mogle da izađu sa svojim zahtevima.
Ostvarenje Kameronove nade da raspiše referendum pre letnjeg odmora je za sada neizvesno.
