Zagovornici reforme Ujedinjenih nacija sa godinama su sve glasniji. Sa jedne strane neke zapadne zemlje, zarad ostvarenja sopstvenih interesa u svojim, pre svega vojnim, akcijama zaobilaze UN i Savet bezbednosti, na šta UN nema adekvatan odgovor. Sa druge strane stižu kritike da se svet menja brže od te organizacije i da se ona sve teže nosi sa krizama koje pogađaju savremeno društvo.
Finansije su takođe jedan od vrlo značajnih problema koji pogađa UN, pa se sve češće čuje da se određeni programi specijalizovanih agencija te organizacije zatvaraju, a nedostatak novca za, na primer, izbeglice, već je postao konstanta.
Zašto se UN u svom radu više ne oslanjaju na druge institucije i forume, kao što je recimo grupacija G-20 — najveći internacionalni ekonomski forum koji okuplja najmoćnije države sveta?
Nikola Jovanović, programski direktor CIRSD-a za Sputnjik objašnjava da UN poslednjih decenija generalno nisu imale efikasnu i efektivnu saradnju sa regionalnim organizacijama i različitim neformalnim forumima, pa čak ni onim najvažnijim kao što je grupacija G-20.
„Do skoro UN nisu u svojim dokumentima imale nikakvu referencu na G-20. One de fakto nisu konstatovale njihov rad, moć i prisustvo u međunarodnim odnosima pa su, na neki način, G-20 i UN radile u paralelnim svetovima. To se naravno odražavalo na međunarodne odnose i ostvarivanje najvažnijih prioriteta u tim organizacijama“, kaže Jovanović.
Prema njegovim rečima, ta situacija međusobnog ignorisanja te dve organizacije je donekle počela da se menja poslednjih godina.
„Važan korak je postignut za vreme srpskog predsedavanja Generalnom skupštinom UN, kada je po prvi put usvojena rezolucija kojom se priznaje rad G-20 i uspostavlja formalna saradnja između UN i te grupe. Od tada imamo određene napore da se prioriteti na sastancima G-20 i u UN poklope, a tiču se globalne ekonomije, održivog razvoja, borbe protiv klimatskih promena, pa i šire vezano za bezbednost kako ljudi tako i bezbednost u klasičnom smislu“, objašnjava Jovanović.
Da bi UN bile relevantne i imale ugled, legitimitet i kredibilitet u međunarodnim odnosima koji im pripadaju, neophodno je da se reformišu i postanu mnogo efikasnije, kaže naš sagovornik. U budžetu te organizacije postoje problemi zbog dosta neracionalnog trošenja i preklapanja ciljeva i nadležnosti različitih UN agencija i tela, pa bi reforma i borba za veća sredstva morale da krenu unutar samih UN, veruje Jovanović.
„Jako je važno da sarađuju ne samo sa G-20 već i sa regionalnim političkim i bezbednosnim organizacijama. Saradnja sa G-20 je neophodna, s obzirom na to da su UN jedina univerzalna politička organizacija, a G-20 najmoćniji međunarodni forum koji okuplja najvažnije globalne aktere, bez čije međusobne koordinacije mnoge stvari koje većina želi neće moći da budu ostvarene“, napominje Jovanović.
I Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku, smatra da, nažalost, UN već deceniju i po nemaju ono mesto kakvo su imale u svojoj prvoj fazi, pa i tokom Hladnog rata.
„Format UN je izuzetno važan za rešavanje određenih pitanja, ali je očigledno da se one često zaobilaze određenim unilateralnim akcijama, a i brojne dosadašnje najave reforme UN nisu uspele. Kada je reč o konkretnim aktivnostima kojima bi se, takoreći, udahnuo život UN, svakako da bi dodatna i ojačana saradnja sa G-20 mogla da doprinese poboljšanju. Međutim, očigledno je da postoji jedan krug zemalja kojima se, na određeni način, sviđa prilično marginalizovana uloga UN u savremenom svetu, iako bi ta organizacija trebalo da ima mnogo značajniju ulogu u kreiranju svetskih događaja“, kaže Đukanović za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, UN su već duže vreme u značajnoj finansijskoj krizi, što veoma utiče na njihov rad, kao i na rad specijalizovanih agencija u tom sistemu.
„Ne vidim direktnu mogućnost da G-20 pomogne finansiranje UN, ali mogu da vidim njihovo angažovanje u smislu davanja određenih smernica u pogledu suštinske reforme UN“, kaže Đukanović.
Pavle Jevremović, bivši ambasador Srbije pri UN, međutim, misli da UN i G-20, po svojoj prirodi, ne mogu da sarađuju na ravnopravnoj osnovi.
„UN su univerzalna organizacija i otvoreno su polje za nastup grupacije kao što je G-20. Samo od članica G-20 zavisi da li će ići u tom pravcu, jer prostor za to postoji i sasvim sigurno bi to značilo i afirmaciju UN i grupe G-20. Međutim, da li će se to i dogoditi je ipak političko pitanje“, kaže Jevremović za Sputnjik.
Kako se G-20 bavi ekonomskim pitanjima, saradnju tog foruma i UN Jevremović vidi u pitanjima koja su na granici politike i ekonomije, kao što je humanitarna oblast.
„Ako bi se u tom pravcu išlo, to bi nesumnjivo bila velika dobit i za svetsku organizaciju i za G-20. To međutim zavisi od raspoloženja glavnih aktera unutar UN i G-20. Ipak, dobro je da se ta saradnja odvija i da G-20 funkcioniše jer je svet suviše komplikovan da bi se stvari mogle unilateralno rešavati, kao što je preovlađivalo u minulim dekadama. Sada dolazi drugo vreme“, kaže Jevremović.
Na potrebu za bližom saradnjom UN i G-20 ukazao je i Vuk Jeremić, bivši predsednik Generalne skupštine UN, na nedavnoj prvoj Konferenciji tink-tenkova grupe G-20 u Kini, rekavši da bi se „kroz ojačano partnerstvo tih tela stvorio preko potrebni konsenzus o ključnim svetskim pitanjima“.
