Već tada su na fakultetima počeli da se pripremaju za rad prvi profesionalni lekari — apiterapeuti. Stručnjaci tvrde da su pčelinji proizvodi — med, matični mleč, propolis i pčelinji otrov, koji se uzima u vidu preparata ali i direktnim ubodima pčela u kožu pacijenata, jedno od najmoćnijih oružja protiv mnogih bolesti. Ovo je drevni metod lečenja, ali poslednjih godina doživljava novi talas interesovanja naučnika i lekara širom sveta.
U Rusiji je još 1894. godine profesor sanktpeterburške akademije šumarstva Lukonski predložio pčelinji otrov (apitokin) kao sredstvo za lečenje reumatizma i gihta, što se može smatrati početkom te metode u zvaničnoj medicini. Makar u ruskoj. U sovjetsko vreme ta metoda je dobila pravnu osnovu, kada je Akademski savet Ministarstva zdravlja SSSR-a odobrio „Uputstvo za primenu apiterapije putem pčelinjih uboda“. Sovjetska naučna škola postala je tako izvor mnogih inovacionih ideja u primeni apiterapije u medicini, a sovjetski akademik Omarov sproveo je 1965. godine naučna istraživanja koja su postavila osnovu za primenu pčelinjeg otrova.
Koje bolesti leči?
Lečenje pčelinjim ubodom tj. otrovom, u praksi se pokazalo delotvornim kod bolesti zglobova i kičme: artritisa, lumbaga, reumatizma, zatim bronhijalne astme, migrene, varikoznih proširenih vena, tromboze, psorijaze, ekcema i drugih kožnih oboljenja, kod steriliteta i mnogih ginekoloških bolesti, problema sa prostatom (kod muškaraca), multiple skleroze, mnogih neuroloških i kardioloških bolesti…
U apiterapiji pčela je špric za jednokratnu upotrebu, napunjen jedinstvenim lekom, koji nema zamenu po svom lekovitom potencijalu. Pčelinji otrov je, zapravo, biološki koktel koji sadrži više od 240 supstanci.
On je moćni katalizator za skoro sve fiziološke procese organizma, koji uništava sam izvor bolesti. Pčelinji otrov aktivira centralni i periferni nervni sistem, stimuliše rad srčanog mišića, umanjuje nivo holesterola u krvi i snižava krvni pritisak. Povećava protok krvi u organizmu, širi krvne sudove u mozgu, razređuje krv i jača krvne sudove.
Pčelinji otrov reguliše rad endokrinih žlezda i nivo hormona… Kratko rečeno, utiče na ceo organizam i, kako tvrde — isceljuje…
Oprez
Međutim, lečenje svakim otrovom, u tom smislu i pčelinjim, zahteva oprez. Zato terapiju može da sprovodi samo diplomirani lekar — apiterapeut. Obraćanje narodnim isceliteljima se izričito zabranjuje.
Preporučljivo je da se ovaj vid terapije sprovodi u specijalizovanim klinikama, pre svega zato što su moguće jake alergijske reakcije, i tada je potrebna brza lekarska intervencija, u ekstremnim slučajevima čak i reanimacija.
Dobar specijalista lečenje počinje testom tolerancije (prethodno su urađene sve laboratorijske analize i još nekoliko pregleda po preporuci lekara, kao što je EKG itd).
Činjenica da vas je već ujela pčela i da se ništa nije dogodilo, ovde ne igra nikakvu ulogu. Kako izgleda test? Doktor uzima jednu pčelu pincetom, i stavlja je na telo pacijenta, u predeo nadbubrežne žlezde — na leđima. Posle ujeda doktor uklanja pčelu, a žaoku zadržava u koži 10 sekundi. Efekat pčelinjeg otrova nije vidljiv odmah, već posle šest do osam sati.
Doktor ocenjuje prvu reakciju. Ukoliko je rezultat u granicama normale, tada se sprovodi drugi test — takođe sa jednom pčelom, ali žaoka ostaje u telu duže vremena. Pod uslovom da je testiranje prošlo uspešno, počinje proces lečenja.
Kako izgleda terapija
Koliko će lekar staviti pčela istovremeno, i koliko će trajati terapija ne može se precizno reći. Režim lečenja se određuje individualno. On zavisi i od reakcije organizma na pčelinji otrov, i od ozbiljnosti dijagnoze pacijenta. Od dijagnoze, takođe, zavisi i mesto lokalizacije ujeda pčela. Na primer, kod osteohondroze (okoštavanja), pčele se „zasađuju“ duž kičme pacijenta, kod artritisa — na bolne zglobove, kod varikoze — na vene nogu itd.
Minimalni tretman lečenja podrazumeva ujede od 56 pčela, a maksimalni do 200 ujeda u letnjem periodu (zimi i do 250, zato što su pčele leti aktivnije, a zimi su manje aktivne).
Svaki čovek ima individualnu toleranciju na pčelinji ujed. Čak iako je test na toleranciju bio u granicama normale, može se pokazati da on ne trpi ujede više od dve pčele za jednu seansu. Drugima se, međutim, može povećavati broj ujeda, i oni mogu ići od 35 do 70 po terapiji. Shodno tome, lečenje prvog pacijenta će trajati duže, a drugi će proći maksimalni tretman od 200 ujeda ukupno, za sedam do deset terapija.
Korišćenje 15 do 20 pčela po terapiji uglavnom ne izaziva nikakve komplikacije. Ali više od 100 ujeda na jednoj terapiji može biti smrtonosno.
Da li je bolno?
Da li je bolno lečenje ujedima pčele? Odgovor je potvrdan — bolno je. Većina ljudi je barem jednom u životu imala neplanirano iskustvo sa apiterapijom, kada ih je ujela pčela. Druga stvar je što se ljudi zbog svog zdravstvenog stanja dobrovoljno podvrgavaju ovom vidu lečenja. Oni su prinuđeni da to čine. U situacijama kada trpe jak bol, na primer, zbog išijasa ili reume, ujed pčele je manje zlo.
Tim pre što posle lečenja ljudi bukvalno ustaju na noge, i vraćaju se normalnom načinu života, tvrde apiterapeuti. Važno je reći da apiterapija daje brze efekte — bol prolazi već posle nekoliko terapija.
Osim toga, pacijent se vremenom navikava na neprijatan ujed pčela, pa se telo opušta a pacijent oseća samo toplinu. Mnogi lekari, pre nego što prislone pčelu na kožu, praktikuju i da kockama leda hlade telo, što ublažava bol. Apiterapeut pčele, zapravo, stavlja pincetom na akupunkturne tačke.
Dodatni savet
Važno je napomenuti da neki pacijenti posle terapije osećaju slabost i malaksalost, telesna temperatura može da poraste, u nekim slučajevima i do 40 stepeni. Zato na terapiju ne bi trebalo ići prepodne, ukoliko pacijent planira da ide na posao. Posle ujeda pčela mnogi pacijenti se žale i na svrab i na otoke na mestu ujeda, pa lekari često prepisuju uzimanje homeopatskih preparata na bazi pčelinjeg otrova. Oni pomažu da se ublaže iritacije kože.
Efekat od lečenja pčelama se akumulira. Traje šest meseci. Preporučena učestalost sprovođenja lečenja za održavanje postignutog efekta je — dva puta godišnje.
U periodu lečenja ujedima pčela zabranjeno je piti alkohol, jake čajeve i kafe. Ne preporučuju se ni proizvodi i namirnice koje često izazivaju alergijske reakcije: jagode, čokolada, citrusi. Ne smeju se posećivati saune, i trebalo bi se odreći težih fizičkih aktivnosti. Na terapiju ne bi trebalo ići odmah posle jela.
Kome se ne preporučuje
Lečenje pčelinjim otrovom se mora sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara. Samolečenje ubodima pčela ili preparatima od pčelinjeg otrova je nedopustivo i može naneti ogromne štete po zdravlje.
Lečenje ujedima pčela se ne preporučuje onima koju su alergični na pčelinji otrov, a obazrivost je preporučljiva i kod onih koji su alergični na sve proizvode od pčela: med, matičnu mleč, propolis itd. Ovim tretmanima ne bi smele da se podvrgavaju ni trudnice, dojilje, deca mlađa od 14 godina, teški psihički bolesnici, oboleli od onkoloških bolesti, tuberkuloze, dijabetesa tipa 1, kao i oni koji boluju od bolesti bubrega i jetre, kao što je hepatitis. Takođe, apiterapiji ne smeju da se podvrgavaju osobe sa teškim infektivnim oboljenjima ili pacijenti sa lošim zgrušavanjem krvi.
Terapija se ne sprovodi ni kod osoba koje imaju povišenu telesnu temperaturu, koja može biti signal infekcije. Kod pacijenata koje imaju hronične bolesti i kod akutnih stanja terapija se može vršiti samo u remisiji.
Takođe, apiterapiji ne bi smele ni da se podvrgavaju osobe koje su tek vakcinisane.
