Eksperti se slažu u oceni da je rad Skupštine bez učešća ruske delegacije besmislen, jer je još letnja sednica pokazala da ova organizacija ne može da reši niz problema bez učešća ruske delegacije. Oni ističu da u ovoj „igri“ ta institucija gubi mnogo, a da su novi pokušaji izolacije Moskve bezuspešni, jer Rusija ima mnogo načina da kroz druge organizacije iznese svoju poziciju i širi uticaj.
Rusija je do sada uredno izmirivala sve svoje finansijske obaveze pred Savetom Evrope, ali od daljeg razvoja situacije zavisiće da li će to i dalje činiti.
Moskva je već donela odluku da u februaru plati trećinu iznosa, oko 10 miliona dolara, za izdržavanje te organizacije. Uobičajena suma do sad je iznosila oko 32 miliona evra. To je oko 10 odsto budžeta Saveta Evrope.
Međutim, po mišljenju lidera dumske frakcije „Pravedna Rusija“ Sergeja Mironova, Rusija bi trebalo da ode korak dalje — i odustane od plaćanja.
„Trebalo bi da prestanemo da vršimo uplate u tu organizaciju. Novac se uplaćuje Savetu Evrope, ali čim PS SE radi bez ruske delegacije, zašto bismo taj novac uplaćivali? Rusija može da preživi bez PS SE, ali može li PS SE da preživi bez najveće zemlje — veliko je pitanje…“, rekao je Mironov.
Odnosi Rusije i PS SE zahladneli su u aprilu 2014. kada je Skupština odlučila da liši rusku delegaciju prava glasa, učešća u zasedanjima tela i aktivnostima monitoringa, zbog situacije u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji.
Skupština je u međuvremenu dvaput razmatrala pitanje o vraćanju prava delegaciji Ruske Federacije, ali su sankcije, ipak, ostale na snazi.
Zašto je Rusija odbila učešće u PS SE?
Ruska delegacija je, kao odgovor na usvojenu rezoluciju, tada demonstrativno napustila Skupštinu i odbila da učestvuje u daljem radu PS SE.
Ne želeći da učestvuje u radu PS SE u ulozi statiste i nemog posmatrača, ruska delegacija nije podnela ni zahtev za razmatranje godišnjih akreditiva za učešće na januarskom zasedanju, pa neće moći da učestvuje na zasedanjima u Strazburu do kraja godine ili do novih parlamentarnih izbora u Rusiji.
„Rusija apsolutno ništa ne gubi. Naše odsustvo iz PS SE možemo nadoknaditi radom u drugim organizacijama. A zbog našeg neučešća 2016. godine u velikom gubitku je sama Parlamentarna skupština Saveta Evrope“, odgovorio je šef Međunarodnog komiteta Državne dume Ruske Federacije Aleksej Puškov.
Puškov je rekao i da „u sadašnjem obliku, PS SE Rusiji nije potrebna“. U toj organizaciji, prema njegovim rečima, već 15 godina cveta rusofobična kultura.
I drugi analitičari podsećaju da se PS SE odavno pretvorila u organ koji uporno kritikuje i osuđuje Moskvu.
Pre Krima, Rusiju su optuživali za događaje na Severnom Kavkazu. Ali, kada se tamo situacija sredila, Evropljani su izvukli novi „adut“ iz rukava — optužili su Rusiju za rat u Južnoj Osetiji, u avgustu 2008. godine. Zatim su se „zakačili“ za devojke iz „Pusi rajota“, od kojih su pokušali da naprave simbol otpora „režimu“… I dalje, po spisku.
Prema rečima Alekseja Puškova, broj onih koji se protive sankcijama nametnutim ruskoj delegaciji neprestano raste, i za ukidanje restriktivnih mera nedostaje još oko 50-60 glasova delegata, tako da postoji šansa da sankcije krajem ove godine ili početkom 2017. budu ukinute.
U svakom slučaju, stav Moskve je jasan — Rusija će se vratiti u PS SE isključivo u ravnopravnim uslovima i kada delegaciji budu vraćena sva punomoćja.
Novi predsednik, nove mogućnosti
Predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko izjavila je da će Rusija produžiti dijalog sa novim predsednikom PS SE Pedrom Agramuntom, koji je „prema Rusiji nastrojen konstruktivno“, i nije opterećen „neinteligentnim odlukama“ koje je donosila PS SE, kada je Skupštinom predsedavala An Braser.
Novi predsednik, španski poslanik Pedro Agramon, izabran je na to mesto 25. januara, na početku redovnog januarskog zasedanja u Strazburu. U svom prvom obraćanju, Agramon je poručio poslanicima da su migrantska kriza, opasnost od terorizma i sukobi u zemljama-članicama Saveta Evrope glavni izazovi sa kojima se evropski kontinent suočava.
