Jedna od njih je i Ćamilje Tahiri koja je, prema pisanju glavne urednice prištinskog „Zerija“ Arbane Džara, vođa ženskih kampova DAEŠ–a u Siriji i Iraku.
Tahirijeva je iz Šipova kod Mitrovice i tim putem je krenula sa mužem koji je poginuo kao borac DAEŠ–a. Ćamilje ipak nastavlja da služi DAEŠ–u, sada i kao neko ko regrutuje nove žrtve među ženama i devojkama sa Kosova.
I danas živi u Siriji sa dvoje male dece.
Šćipe Ajdini je posle pogibije muža Sinana Muje iz Gnjilana uspela da se vrati iz Sirije zajedno sa svojom trogodišnjom ćerkom pošto, kako se navodi, nije htela da vrati kosovska dokumenta DAEŠ–u.
Za Lauru Huseni Džara kaže da je tipična kosovska tinejdžerka koja je sa drugaricama izlazila u kafiće i barove, ali nije zadavala mnogo brige roditeljima koji su bili „otvorenih shvatanja“.
„Uzimala je taksi i odlazila na sastanke, u kafiće, sa društvom u grad. Oblačila se isto kao i njene vršnjakinje — često je nosila mini suknje ili farmerke. Bila je vrlo moderna“, ispričao je Faik Uksmajli, čiji se sin Arbnori njome i oženio.
Dok priča o Lauri suze mu se slivaju niz lice. Svega se priseća sedeći na drvenoj stolici na balkonu kuće u Donjem Nerodimlju, malom selu smeštenom među usevima koji okružuju Uroševac, treći po veličini kosovsko–metohijski grad.
Nedaleko odatle se nalazi i „Bondstil“, najveća američka vojna baza na Kosovu.
O svom sinu Arbnoriu i njegovom mlađem bratu Albertu kaže da su bili društveni i otvoreni isto kao i Laura, ali da se posle toga prošle godine sa sve troje desilo nešto strašno.
Za svega nekoliko meseci, kaže, seoski hodža i njegova žena su im isprali mozgove.
„Sve troje su postali ortodoksni muslimani i odvojili se od prijatelja i kruga ljudi sa kojima su do tada kontaktirali. Arbnori je pustio bradu, obukao pantalone do listova i neprestano pričao o Šamu, verskom nazivu za Siriju“, ispričao je Uksmajli koji kaže da je tada sve počelo.
