Povod je bio prisustvo odnosno odsustvo Krima na karti, piše nemački „Cajt“, a prenosi sajt „Šta se priča o Americi“.
U centar pažnje je ponovo došao Mustafa Najem, čuveni novinar i poslanik ukrajinskog parlamenta, koji je pre dve godine prvi na svojoj stranici na Fejsbuku objavio početak revolucije na Majdanu. Ipak, ovog puta nije bilo reči o odnosima Ukrajine i EU (kao pre dve godine), pa čak ni o politici sadašnje vlade te države.
Naime, pomoću haštaga #BanCocaCola, ovaj 41-godišnji političar je pozvao na bojkot proizvoda američkog koncerna „Koka-kola“: „Više neću kupovati ’Koka-koline‘ napitke i pozivam ostale razumne ljude da mi se pridruže u ovoj odluci“, napisao je Najem na svojoj stranici na Fejsbuku.
Zbog toga je „Koka-kola“ bila prinuđena da na „sopstvenoj koži“ oseti koliko je bolan konflikt za obe države. Sve je počelo kada je kompanija na svojoj stranici na ruskoj društvenoj mreži „VKontakte“ objavila kartu Rusije, bez poluostrva Krim, Kalinjingradskog regiona i Kurilskih ostrva. U Rusiji je ovaj potez koncerna izazvao veliki skandal.
Posle toga je „Koka-kola“ napisala na mreži „VKontakte“: „Izvinjavamo se povodom nastale situacije, uskoro ćemo objaviti ispravljenu verziju mape“. Nakon toga, na karti su se našli i Kalinjingrad, Kurili i….. poluostrvo Krim.
Ukrajina poziva na bojkot — nacionalna tradicija
Šta je činiti korporaciji „Koka-kola“? Karta Rusije sa Krimom žesti Ukrajince, ali karta bez poluostrva ljuti Ruse. Ako polazimo samo od toga koliki se tržišni obrt ostvari u jednoj i u drugoj državi, sumnje nema — Rusi piju tri puta više napitaka koje proizvodi američki koncern, nego što to čine Ukrajinci.
U okolini Kijeva se nalazi jedna od najvećih fabrika „Koka-kole“ u Evropi. Osim toga, s obzirom da je „Koka-kola“ američka korporacija, ne može da ne obraća pažnju na geografiju: SAD su još 2014. godine uvele sankcije protiv Krima, prema čijim odredbama su zabranjeni svi trgovački odnosi sa „okupiranim“ poluostrvom. Nemojmo zaboraviti da su američke sankcije mnogo oštrije nego one koje je Rusiji uvela EU.
Ipak, kratkoročni bojkot, do kojeg je došlo nakon apela Mustafe Najema, nije prošao bez posledica: mnoge međunarodne kompanije ne mogu sebi da dozvole da „ih se (ne) tiče“ rusko-ukrajinski konflikt: jer ako se okrenu ruskom tržištu, beležiće gubitke u Ukrajini. Na primer, „Pepsi“ je kao najveći konkurent „Koka-kole“ odmah reagovao i uklonio sa svog sajta kartu Rusije sa Krimom. Ovaj korak nije ostao neprimećen u Ukrajini.
Nemačke kompanije mogu imati probleme…
Bez obzira na situaciju, mnogi nemački preduzetnici, kao i do sada aktivno rade na Krimu i oni su svakako „u toku“ sa onim što se desilo nakon akcije #BanCocaCola. „Folksvagen“ je, na primer, našao „rupu“ u sankcijama EU prema Krimu. Iako bi trebalo da su trgovački odnosi sa poluostrvom u Crnom moru obustavljeni još u decembru 2014. godine, sankcije ne sprečavaju nemački automobilski koncern da nastavi prodaju svojih vozila. Zvanični distributer „Folksvagena“ na Krimu je „Krim autoholding“, čije se sedište nalazi u gradu Simferopolj. Tamo je sedište i drugog distributera „A3 Simferopolj“, koji prodaje „Audijeve“ automobile.
„Mi ovo činimo najpre zato što brinemo za naše klijente“, izjavilo je rukovodstvo „Folksvagen grupe“ nakon uvođenja sankcija. Na ovaj način koncern želi da zadrži svoje klijente, a i time zaradu. I kompanija „Mercedes benc“ je takođe ostala na poluostrvu, iako na ruskoj verziji sajta nema podataka o prodajnim mestima na Krimu.
I „Metro“ ostaje na Krimu
Sličnu strategiju realizuje i „Metro grupa“ u okviru koje posluju prodavnice „Metro keš end keri“ u gradovima Simferopolj i Sevastopolj. Iako ne postoje zvanične informacije ni na ruskoj ni na ukrajinskoj verziji sajta, prodajni centri nastavljaju sa radom. Koncern „Adidas“ ima nekoliko potpuno zvaničnih sopstvenih radnji na poluostrvu, a informacije o tome se mogu naći i na njihovom sajtu, verziji na ruskom jeziku.
Mustafa Najem i njegovi sledbenici planiraju da sakupe i provere sve informacije o delatnosti inostranih preduzeća na Krimu.
„Ukrajinski parlament će ove podatke dalje predati Ministarstvu spoljnih poslova i službama bezbednosti. Karta sveta mora da bude korektno predstavljena i mi ćemo se pobrinuti da tako i bude“, rekao je poslanik.
Priča sa „Koka-kolom“ je već postala hit-tema za populističke debate. Neki predstavnici desničarskih partija, kao na primer predstavnik nacionalističke partije „Svoboda“ Oleg Tjagnibok smatra da „Koka-kolu“ u Ukrajini treba zatvoriti.
Nemačka preduzeća, konkretno „Folksvagen“, ne moraju se plašiti sličnih zabrana. Ipak, pojačan pritisak društva može zaista da stvori problem — ali ne toliko na samom ukrajinskom ili ruskom tržištu, koliko da loše utiče na reputaciju u zapadnim državama.
