Austrija je u sredu donela odluku da ograniči prihvat izbeglica u naredne četiri godine na ukupno 127.500, a Makedonija je zatvorila granicu sa Grčkom za migrante. Iako su Makedonci u četvrtak ipak otvorili granicu na prelazu Idomeni, prolaz je dozvoljen samo migrantima koju su tražioci azila u Nemačkoj i Austriji. Ovakva odluka Vlade u Skoplju da zatvori pa otvori granicu nije doneta prvi put, a verovatno ne ni poslednji.
Mirjana Milenkovski, predstavnica za štampu kancelarije UNHCR-a Beogradu za Sputnjik kaže da ta organizacija naglašava da države ne bi trebalo da zatvaraju svoje granice pred ljudima koji beže od ratova i progona, kao što ne bi trebalo ni da propuštaju ljude na osnovu nacionalnosti.
„Ovi postupci nisu u skladu sa Konvencijom o izbeglicama iz 1951. godine, sa evropskim zakonodavstvom u oblasti azila, kao ni sa nacionalnim zakonodavstvima velikog broja zemalja koje su potpisnice ove Konvencije. Ako želimo da prestane dotok izbeglica, problem moramo rešavati u korenu, a ne njegove posledice, što znači da međunarodna zajednica mora da pomogne da se zaustavi rat i progon stanovništva u zemljama porekla izbeglica. Tu odluku donose političari. Za ovaj međunarodni problem ne postoje nacionalna rešenja i potrebno je da EU pronađe zajednički evropski odgovor“, kaže Milenkovski.
Prema njenim rečima, potrebno je uvođenje legalnih puteva da se dođe do Evrope, koji bi podrazumevali snažnije programe preseljenja, humanitarnog prijema, spajanja porodica i privatnih sponzorstava humanitarnih, studentskih, radnih viza.
„Sama kontrola granica i zaštita granica nisu nekompatibilni ciljevi, ali mere kontrole granica ne smeju uticati na pravo izbeglica i ljudi koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom da traže azil. Mi smo svesni izazova sa kojima se suočavaju neke evropske zemlje zbog velikog priliva tražilaca azila, izbeglica i migranata i jasno je da države imaju suvereno pravo da upravljaju svojim granicama. Međutim, to upravljanje mora biti u skladu sa nacionalnim, evropskim i međunarodnim pravom u oblasti azila“, naglašava Milenkovski.
Zoran Ćirjaković, novinar i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije za Sputnjik kaže da smo se našli u situaciji koja je bez presedana i to na više nivoa.
„U Evropi, verovatno, još od sedmog veka nismo imali ništa što se može uporediti sa ovim danas. Očekivano je da će mnoge zemlje probati da zatvore svoje granice, ali uglavnom one zvanične ili poluzvanične puteve gde se izbeglicama dozvoljava da uđu. Međutim veliki je broj očajnika koji žive u strašnim uslovima u zemljama pogođenim ratovima, pa nisam uveren da je ovaj problem moguće rešiti zatvaranjem granica, primenom sile ili nekim drugim rešenjem koje bi takođe podrazumevalo kršenje mnogih konvencija“, kaže Ćirjaković.
Evropa, kaže naš sagovornik, nije pružila pomoć zemljama iz kojih izbeglice dolaze.
„Taj prvi korak nije učinjen i ta nesposobnost zemalja-članica da na nivou Unije donesu bilo kakvu odluku rezultiraće ne samo zatvaranjem granica već i podizanjem zidova nalik mađarskom. To će, međutim, samo preusmeriti tok izbeglica ka drugim zemljama“, poručuje Ćirjaković.
