Uprkos negodovanjima međunarodne zajednice, Rijad ne namerava da „smekša“ svoj pravosudni sistem. Objašnjenje tome je što je Saudijska Arabija teokratska zemlja, a celokupni pravosudni sistem zasnovan je na religioznom fundamentalizmu.
Prema šerijatu, sudija može da bira između tri vrste kazne – had, za narušavanje javnog reda (pijanstvo, kockanje, laž, blud), zatim kisas, za zločine poput ubistva ili nanošenja teških telesnih povreda, ali i tazir – za zločine poput preljube, homoseksualnosti, lopovluka i nepotčinjavanja vlastima.
Had uglavnom predstavlja kažnjavanje bičem, kisas je moguće otplatiti, dok tazir može podrazumevati didaktičnu besedu, sa jedne strane, i odsecanje glave, sa druge.
Kada je reč o šerijatskom kažnjavanju, zapadni mediji najveću pažnju posvećuju bičevanju. Iako se ova vrsta kažnjavanja može primetiti u celokupnoj islamskoj zajednici, Saudijska Arabija predvodi u broju kažnjavanja ovom metodom.
Rekord po broju udaraca bičem drži Egipćanin Muhamed Ali el Said koji je 1990. godine dobio 4.000 udaraca zbog krađe. Iako je međunarodna zajednica oštro osudila bičevanje Saida, Rijad je naveo da je u pitanju daleko blaža kazna, budući da je prvenstveno namera vlasti bila da mu odseku ruku.
Još jedna vrsta javne kazne je odsecanje glave. To se vrši pred velikim brojem ljudi, a nakon kažnjavanja telo se razapinje kao primer narodu.
Ipak, najčešći zločin u Saudijskoj Arabiji, zbog kojih mnogi stranci bivaju kažnjeni, jeste ispijanje alkohola. Postoje primeri kada stranci zbog posedovanja samo jedne flaše vina dobijaju kazne od preko godinu dana zatvora.
Budući da je Saudijska Arabija zemlja jedinstvene religije, ateizam i prelazak u drugu veru smatraju se veoma teškim zločinom. Kako bi se poštovao zakon o religiji, formirana je specijalna religiozna policija – šerijatska garda. Samim tim, oni koji nisu muslimani, odnosno stranci koji žive u Saudijskoj Arabiji, mogu svoju religiju da praktikuju isključivo kod kuće.
Kada je reč o bludu, prestupnici uglavnom dobijaju zatvorske kazne koje mogu biti i po nekoliko godina. Ta mera je, kako navode vlasti, neophodna kako bi se suzbilo preljubništvo.
Homoseksualnost, sa druge strane, kažnjava se veoma žestoko. Iako kazna za manifestaciju jednopolne ljubavi može biti i odsecanje glave, sudije su uglavnom blagonaklone i dodeljuju po nekoliko stotina udaraca bičem.
Upravo to može biti i jedan od razloga zbog čega je homoseksualizam veoma rasprostranjen u Saudijskoj Arabiji. To je dovelo do paradoksalne situacije u zemlji, s obzirom da se borbi protiv preljube i seksa pre braka posvećuje kudikamo više pažnje nego sprečavanju homoseksualizma.
Iako saudijske vlasti na homoseksualizam mahom zatvaraju oči, na vradžbinu reaguju beskompromisno. Ukoliko se neko bavi vračanjem, kazna je uglavnom za svakoga ista – javno odsecanje glave. U tu svrhu je čak i oformljena vruća linija kako bi građani mogli da se obrate vlastima i prijave prestupnike.
