U prvom delu naše emisije #SvetSaSputnjikom, o tome da li je na pomolu nova svetska ekonomska kriza, zašto pada cena nafte, zašto se tresu berze širom sveta, hoće li kriza koja dolazi biti teža od krize 2008. godine i može li Srbija da se zaštiti, govorili su naši gosti ekonomista Goran Nikolić i ekonomista Danijel Cvjetićanin.
— Danijel Cvjetićanin: Naftu možete da kupite samo u dolarima, to su nametnule SAD. Ko se tome suprotstavi, taj se suočava sa njihovim gnevom.
— Danijel Cvjetićanin: Dinar je precenjena valuta. On bi trebalo da bude mnogo slabiji kako bi naša privreda bila jača.
— Goran Nikolić: Ukoliko dođe do pada berzi, mislim da će velike svetske centralne banke uraditi isto što i prošli put — štampaće novac.
— Danijel Cvjetićanin: Srbiju i Jugoslaviju su uništile ekonomska blokada i mala vojna pomoć evroatlantske zajednice.
— Danijel Cvjetićanin: U ekonomiji niko ne sme da nazove stvari pravim imenom. Štednje nazivamo reformama.
— Danijel Cvjetićanin: Srbija je tokom devedesetih godina doživela pad od preko 50 odsto bruto društvenog proizvoda.
— Danijel Cvjetićanin: Ne samo da se ne trguje sa Rusijom, nego se obezvređuje i energent koji Rusija izvozi.
— Danijel Cvjetićanin: Prema nekim procenama, cena nafte će nastaviti da pada, a onda će da počne naglo da raste.
— Goran Nikolić: Svet je danas bogatiji nego pre šest-sedam godina.
— Goran Nikolić: Naši građani ne bi trebalo previše da se brinu zbog krize, pada kineske berze i nekih drugih berzi.
— Goran Nikolić: U Srbiji ipak postoji privredni rast.
— Danijel Cvjetićanin: Rat je najčešći izlaz iz krize. Mi možda već prisustvujemo svetskom ratu. Mi smo kao Jugoslavija 1940. godine, rat je počeo, ali mi još nismo u njemu.
— Danijel Cvjetićanin: Kriza pogađa i privrede onih zemalja koje nisu uključene u najveće svetske privredne tokove.
— Danijel Cvjetićanin: Svi pokazatelji ukazuju da se svetska ekonomija ne oporavlja onom brzinom koju su svi očekivali.
U drugom delu emisije analizirali smo sirijski rat između islamističke i zapadne propagande. O tome kakva namera stoji iza masovnih pogubljenja, odsecanja glava pred kamerama i rušenja antičkih spomenika, zašto se DAEŠ trudi da šokira čitav svet i okrene ga protiv sebe, da li je multikulturalizam mrtav, a rat civilizacija neminovan, ili je suživot ipak moguć, govorili su naši gosti, profesor orijentalistike Rade Božović i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije i novinar Zoran Ćirjaković.
— Zoran Ćirjaković: Ne mogu da zamislim četiri miliona Arapa i gej paradu istovremeno u Nemačkoj.
— Rade Božović: U samom islamskom svetu, pogotovo u njegovom sunitskom delu, mora da se javi kritična masa ljudi koja će shvatiti da ovako ne može, da ovim putem ne može da se stvori država.
— Zoran Ćirjaković: Ruska intervencija u Siriji sprečila je istrebljenje hrišćanske zajednice u Siriji.
— Zoran Ćirjaković: Broj arapskih država koje su protiv Islamske države daje nadu Zapadu da će pobediti Islamsku državu.
— Zoran Ćirjaković: Islamska država neće biti pobeđena u narednih pet-šest godina.
— Rade Božović: Za svet u kojem se raste uz Kuran nezamisliva je napadna sekularizacija.
— Zoran Ćirjaković: Najveće promene u 20. veku izazvala je vera u komunističku i Marksovu utopiju.
— Zoran Ćirjaković: Rat protiv ideje i ideologije je jako težak.
— Rade Božović: Najopasnije kod muslimana je kada počnu da se mešaju politika i religija.
— Rade Božović: Panislamizam je nastao u 19. veku i u tom veku je i nestao. On se sada ponovo budi.
— Zoran Ćirjaković: Revolucije su uvek ružne, prljave i krvave.
— Zoran Ćirjaković: Mladi ljudi u DAEŠ–u sebe vide kao istinske revolucionare, koji su veoma često pametni i racionalni ljudi koji smatraju da je jedini pravi put pokoravanje Bogu.
— Rade Božović: Kalifat je za većinu muslimana prevaziđen način političkog života, ali je važan deo političke ideje u islamu.
Hvala Vam što ste nas slušali i čitali!
