Naime, rešenjem od 16. januara 2016. godine, sud je odbio predlog za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja čiji je predmet „raspodela imovine koja je navedena u članu 1, stav 1 Zakona o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su vezane za život i rad Josipa Broza, a za koji je nekadašnji Savezni ustavni sud utvrdio da nije u saglasnosti sa Ustavom“, rekla je Tanjugu portparolka suda Ida Nikitović.
Prema obrazloženju Suda navedenom u rešenju, neophodan preduslov za donošenje dopunskog rešenja je da se radi o imovini za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, što ovde nije slučaj.
Naime, ostavinski postupak za podelu Brozove imovine pravosnažno je okončan pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu još 1991. godine.
Tim rešenjem je, prema pisanju medija, sud opredelio podelu oko 800 komada odeće, obuće i maršalovih ličnih stvari.
Međutim, Brozova udovica, sada i sama pokojna Jovanka Broz, u martu 2002. podnela je zahtev za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja, nakon što je u januaru Savezni ustavni sud proglasio neustavnim Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su vezane za život i rad Josipa Broza Tita.
Međutim, stav Prvog osnovnog suda u Beogradu je da imovina u odnosu na koju je predloženo donošenje dopunskog ostavinskog rešenja ne predstavlja naknadno pronađenu imovinu za koju se u vreme donošenja ostavinskog rešenja nije znalo da pripada zaostavštini.
Sud obrazlaže da je sada pokojna Jovanka Broz još u toku ostavinskog postupka predlagala da se raspravi i ova imovina koja je bila obuhvaćena članom 1 stav 1 Zakona o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su vezane za život i rad Josipa Broza, a koja nije raspravljena iz razloga što je u skladu sa ovim zakonom postala društvena svojina.
Prema rečima Nikitovićeve, sud je takođe kao neosnovane odbio i predloge za izdavanje tri privremene mere, kao i predloge za učešće porodice Karađorđević i Republike Srbije u tom postupku.
Inače, na ovo rešenje naslednici imaju pravo da ulože žalbu.
Naslednici dugogodišnjeg vladara bivše SFRJ su sin Miša i unuci Josip (Joška), Zlatica, Svetlana i Edvard Broz, kao i pravne naslednice njegove udovice Zorka Aleksić i Neda Budisavljević.
U raspravu ostavine pokušala je da se preko punomoćnika uključi i porodica Karađorđević, zahtevajući da se iz zaostavštine izuzme imovina koja je nekada pripadala toj dinastiji.
Ostavinska rasprava inicijalno je pokrenuta zahtevom Brozovog, sada već pokojnog sina Žarka, 14. decembra 1983. godine.
