Iran je ispunio obaveze o ograničenju svog nuklearnog programa, saopšteno je iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Taj korak automatski uklanja sankcije koje su Iranu nametnule UN, EU i SAD. Uklanjanje sankcija omogućiće Iranu da raspolaže svojim deviznim rezervama u inostranstvu koje se procenjuju na oko 100 milijardi dolara, a koje su do sada bile zamrznute.
Odmrzavanje tih sredstava predstavlja najveću korist koju će Iran izvući od ukidanja sankcija, od kojih će prema procenama analitičara oko polovine otići na otplatu dugovanja stranim kreditorima. Sa uklanjanjem sankcija, Iran će biti u mogućnosti da prodaje onoliko nafte koliko želi na inostranom tržištu, međutim, kolaps naftnog tržišta (u poslednjih 18 meseci, cene nafte pale su za 70 odsto) izvući će manje koristi nego što se iranski politički vrh nadao.
Sa druge strane, uklanjanje sankcija je veliki korak napred u psihološkom smislu. Pošto se iranska privreda, za razliku od drugih zemalja Persijskog zaliva, ne zasniva isključivo na proizvodnji nafte, Islamska republika biće u prilici da obnovi svoju automobilsku industriju, brodogradnju i transport, uz pomoć stranih investitora koji su već nekoliko meseci pre ukidanja sankcija počeli da pristižu u Teheran i prave prve poslovne aranžmane.
Strani investitori u Iran dolaze iz EU (pre svega Nemačke koja u Iranu ima posebne privredne interese), Rusije i Kine, dok američki biznis i dalje ostaje pretežno nezainteresovan za iransko tržište. Odnosi SAD i Irana narušeni su mnogo pre nego što je Islamska republika otpočela razvoj nuklearnog programa i, iako su sankcije ukinute, u SAD i dalje ostaju na snazi razni zakoni o ograničenjima poslovnih veza sa Iranom, kroz čiju gustu mrežu kompanije teško mogu da se probiju.
Ono što privlači veću pažnju analitičara jeste otopljavanje političkih odnosa SAD i Irana, posle tri i po decenije tenzija. Jedan od najboljih primera za to jeste oslobađanje američkih mornara koji su upali iranske teritorijalne vode u Persijskom zalivu u roku manjem od 24 sata. I dok protivnici Obamine administracije govore o iranskoj propagandnoj pobedi, manje ostrašćeni analitičari u brzini oslobađanja mornara vide odraz bliskih veza državnog sekretara SAD Džona Kerija i iranskog šefa diplomatije Muhameda Džavada Zarifa, izgrađenih tokom dugotrajnih pregovora o iranskom nuklearnom programu.
Prerano je predviđati kako će se odnosi Irana i SAD razvijati na duži rok jer u odnosima dve zemlje postoji istorija tenzija koja nije za zanemarivanje. Treba uzeti u obzir da Iran gaji ambicije da postane dominantna regionalna sila na Bliskom istoku, što se kosi sa ambicijama najvernijeg američkog saveznika u regionu — Saudijske Arabije. Iranu Amerika nije toliko potrebna, koliko je Americi potreban Iran, kako bi održala ravnotežu snaga na Bliskom Istoku, koji je zahvaćen najvećim talasom krize u modernoj istoriji.
Zato će se odnosi dve zemlje u narednim godinama razvijati sporo, jer svaka strana će biti veoma oprezna i lavirati između zategnutosti i labavljenja tenzija.
