Ipak, interesi ovih država često su u konfliktu s interesima drugih zemalja, uključujući i Poljsku, što ovaj proces čini prilično složenim, pišu analitičari centra Stratfor.
„Pošto Evropa postaje sve više podeljena, prednosti u oblasti ekonomije i bezbednosti koje bi trebalo da budu deo partnerstva u Evropskoj uniji više se ne čine očiglednim ili podrazumevanim za neke zemlje Centralne i Istočne Evrope. Samo iz tog razloga Poljska i Mađarska kritikuju i kritikovaće institucije Evropske unije. One će braniti mere za zamrzavanje procesa integracije kontinenta, istovremeno pokušavajući da vrate svoje nacionalne prerogative koje su predale Briselu“, navedeno je u izveštaju.
Prema mišljenju analitičara, Poljska će intenzivno raditi s vladama drugih zemalja u regionu.
Varšava će pokušati da približi Češku, Slovačku, Rumuniju, Mađarsku i baltičke zemlje, u težnji da sa njima stvori jedinstvene interese.
To će, ipak, biti principijelno teško jer sve ove zemlje različito procenjuju pretnje koje, s tačke gledišta poljskih vlasti, navodno dolaze od Rusije.
„Rumunija i Litvanija dele poljski ugao posmatranja kada je reč o Rusiji, podržavajući jače veze s NATO-om u regionu i postojeće sankcije. Poljska, Litvanija, Rumunija i Slovačka takođe su zabrinute zbog dominacije ruskih energetskih resursa i sarađivaće da bi umanjile zavisnost od njih“, piše Stratfor.
Ipak, razlike u interesima Poljske i njenih kolega ima veoma mnogo.
„Poljska i Mađarska različito vide ulogu Rusije. Slovačka, kao i Mađarska, takođe podržava fleksibilniji stav prema Rusiji, jer je uznemirena zbog svoje energetske bezbednosti. Litvanija, iako podržava odnos Poljske prema Rusiji, ne deli njen evroskepticizam“, navedeno je u izveštaju.
