Kakofonija unutar EU oko politike prema migrantima se nastavlja. Nemogućnost da se slože oko toga šta da rade sa stotinama hiljada izbeglica koje su prešle Mediteran, bežeći od ratova i bede, podstakla je ksenofobični nacionalizam svojstven krajnje desničarskim ideologijama i produbila pukotine u njenoj političkoj konstrukciji. Jača suverenizam, zemlje se zatvaraju u nacionalne granice, a Evropska unija je sve dalje od sna o harmoničnoj zajednici.
Nakon odbijanja konzervativnih vlada Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske da prime izbeglice, što su Mađari ilustrovali podizanjem bodljikave žice sa Srbijom, došle su na red skandinavske zemlje.
Poslednji primer dala je Danska, sa predlogom zakona manjinske konzervativne vlade koji su pored krajnjih desničarskih snaga podržale i socijal-demokrate, da se izbeglicama po dolasku u ovu zemlju oduzmu vrednosti koje nose sa sobom. Danski poslanici su ozbiljno raspravljali o tome da li im treba skinuti venčani prsten sa ruke ili ne (jedan se zalagao da se oduzima prstenje sa dijamantom).
Vrlo pragmatična danska vlada je objasnila da će tako da plate troškove boravka izbeglica u izbegličkim centrima. Ova mera je podsetila na vreme nacizma i tretman kojem su bili podvrgnuti Jevreji.
„Želim da smanjim broj zahteva za azil u Danskoj (21.000 prošle godine, umesto 15.000 prethodne)“, rekla je jednostavno Inger Stejberg, ministarka za migracije. „Govorim o situaciji u kojoj dođe čovek sa koferom punim dijamanata i zatraži azil u Danskoj“, rekla je bez šale.
Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice primetio je da će primer Danske podstaći strah i ksenofobiju i smanjiti prostor tražiocima azila.
Švedska je 17. decembra sa Danskom uvela kontrolu na granicama, nakon šezdeset godina slobodnog kretanja među ove dve nordijske zemlje. Danska je reagovala tako što je 4. januara uvela kontrolu granice sa Nemačkom.
Ministar spoljnih poslova Finske, iz partije „Pravih Finaca“, čini sve da smanji broj izbeglica. Nordijske zemlje smatraju da su uradile dovoljno. U Švedsku, koja ima deset miliona stanovnika, prošle godine je stiglo oko 160.000 izbeglica iz Iraka, Sirije i Avganistana. U Francuskoj je, poređenja radi, taj broj neznatan — zemlja od 60 miliona stanovnika prihvatila je dosad nekoliko stotina izbeglica, mnogo manje od kvote koja je dogovorena u Briselu. Pariz je diskretan kada je reč o izbeglicama, u susret predsedničkim izborima na kojima glavne poene u kampanji stiče krajnja desnica Marin le Pen upravo na temi opasnosti koja Francuzima preti od migranata.
Krajnja desnica se sve komotnije oseća i u Nemačkoj, gde su na udaru Angela Merkel i njena politika otvorenih vrata. Kritike su naročito žestoke nakon napada u Kelnu, gde je u novogodišnjoj noći oko 500 žena bilo žrtva seksualne agresije i silovanja od strane gomile. Uhapšeni su migranti koji žive u Nemačkoj bez dokumenata, mahom iz severne Afrike, iz Maroka, nekolicina iz Alžira, kao i četiri Sirijca.
Ova agresija je snažno uticala na javno mnjenje, a krajnja desnica je sada koristi kao izgovor za izlive netrpeljivosti prema izbeglicama. Jedan restoran sa austrijske strane granice istakao je natpis „Zabranjeno za azilante“, poput onih u kojima je za vreme nacizma bio zabranjen pristup Jevrejima.
Kroz konzervativne medije se provlače statistike o napadima koje su počinili migranti. Tako se nemački nedeljnik „Fokus“ bavi statistikama o krivičnim napadima koji se pripisuju migrantima, navodeći na zaključak da su migranti opasnost, uprkos podacima koji govore da su seksualni napadi za koje su osumnjičeni veoma retki. Prema podacima „Fokusa“ na vrhu liste prestupnika među migrantima su „Srbi, Albanci i Kosovari“.
Jedini odgovor koji nude evropski konzervativci na izbegličku krizu je snaženje kontrole na unutrašnjim i spoljnim granicama Unije i držanje migranata van nacionalnih granica.
Glavni gubitnici ovakve politike biće takozvane „sigurne treće zemlje“, poput Srbije. Mađarske vlasti su već najavile da će migrante koje im vrati Austrija, na osnovu Dablinskog sporazuma, isporučiti Srbiji. Mera koja bi, upozorava komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks, dovela do ozbiljnog kršenja ljudskih prava.
