„Zemlje čiji budžeti zavise od proizvodnje nafte pretrpeće velike gubitke i to će se negativno odraziti na kompletnu svetsku ekonomiju“, ocenjuju stručnjaci.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov upozorio je da će cene nafte nastaviti da padaju u bliskoj budućnosti, pošto proizvodnja neće biti smanjena.
„Vidimo da niko ne smanjuje proizvodnju nafte, pa će, najverovatnije, cene uskoro dodatno pasti“, rekao je Siluanov.
Cena nafte se formira na osnovu odnosa ponude i potražnje.
Uprkos tvrdnjama da potražnja nafte pada, podaci Međunarodne agencije za energetiku pokazuju da ona, naprotiv, raste. Ali, obim ponude raste brže od potražnje, i tu je glavni problem.
Rusija spremna i za najcrnji scenario
Ministar za ekonomski razvoj Rusije Aleksej Uljukajev smatra da je glavni rizik za rusku ekonomiju to što niske cene nafte mogu ostati na duže vreme, čak i decenijama.
On je dao crnu prognozu prema kojoj bi cena nafte u skorije vreme mogla pasti na 20, pa čak i 15 dolara za barel.
Rusija se sada sprema i za „najgori scenario“. Vlada preduzima sve neophodne mere da ublaži moguće posledice.
„Mi se pripremamo za najgori scenario, da bi bili spremni za svakakva iznenađenja. Sada radimo na proračunima u slučaju da cena nafte padne do 25 dolara za barel“, rekao je on.
Ruska Vlada potvrdila je takođe da planira da smanji svoje izdatke za 10 odsto u odnosu na nivo predviđen budžetom za 2016. godinu da bi se prilagodio ceni nafte.
Vlada istražuje mogućnosti za nove budžetske prihode, posebno imajući u vidu privatizacije koje bi mogle da donesu 1.000 milijardi rubalja za dve godine (12 milijardi evra).
Budžet za 2016. izrađen je na osnovu cene nafte od 50 dolara po barelu, i predviđa deficit od tri odsto BDP-a, što je granica koju je predsednik Vladimir Putin naložio da se ne sme preći.
Gađali Rusiju, naštetili sebi
Vrtoglavi pad cene nafte započeo je zahlađivanjem odnosa između Rusije i Zapada, što su analitičari protumačili pre svega kao pokušaj udara na Rusiju i Venecuelu, čije ekonomije uglavnom zavise od izvoza energenata, a glavnu ulogu u određivanju cene nafte stručnjaci pripisuju Saudijskoj Arabiji i SAD.
Međutim, ruska ekonomija uspešno odoleva svim potresima i udarima, ali su se ti udari kao bumerang vratili Americi.
Amerikanci su priželjkivali bankrot Rusije, ali je zbog pada cena nafte već bankrotiralo na desetine američkih kompanija. Lošoj situaciji po američke kompanije doprinosi i kinesko ekonomsko usporavanje što znači da je i kineska potražnja za naftom sve manja.
Međutim, ukoliko cena nafte padne ispod 30 dolara za barel, prognozira se da bi čak jedna trećina američkih naftnih kompanija mogla da bankrotira tokom 2017. godine.
Vanredno zasedanje OPEK-a
Zemlje koje proizvode i prodaju naftu uporno pokušavaju da zajedničkim snagama zaustave ubrzani pad cena „crnog zlata“. Predsednik OPEK-a Emanuel Ibe Kačikvu sazvao je vanredni sastanak naftnog kartela za početak marta kako bi se razmotrio sunovrat cene nafte na svetskom tržištu.
Neke članice OPEK-a, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, protive se održavanju sastanka, ali je većina podržala tu ideju.
„Govorili smo da ćemo razmotriti mogućnost vanrednog sastanka ukoliko cena nafte padne ispod 35 dolara za barel“, izjavio je Kačikvu, nakon što se cena nafte marke „brent“ u utorak spustila na nivo od 30,86 dolara za barel, što je i najniža vrednost tog energenta u poslednjih 11 godina.
Prema rečima Kačikvua, članice OPEK-a bi trebalo da razrade zajedničku poziciju pre zvaničnih pregovora sa drugim proizvođačima nafte.
Uprkos tome što većina zemalja-članica OPEK-a podržava povećanje proizvodnje (što ide naruku i Rusiji), ključnu reč daće najveća članica organizacije — Saudijska Arabija. Predstavnici te zemlje se ne protive vanrednom sastanku, ali to ne znači da će podržati odluku o smanjenju kvote.
S druge strane, zemlje Persijskog zaliva svesno igraju na kartu smanjenja proizvodnje nafte, kako bi istisnule sa tržišta skupu naftu (iz škrljaca) i samim tim zadržale svoj deo „naftnog kolača“.
U Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima veruju da će se cene vratiti na prihvatljiv nivo već u drugoj polovini 2016. godine jer je, kako navode, izvan OPEK-a zabeleženo naglo smanjenje godišnjeg rasta proizvodnje.
Poslednji susret članica OPEK-a održan je 4. decembra 2015. godine. Na sastanku članice nisu uspele da usvoje kvotu na proizvodnju nafte u iznosu od 30 miliona barela dnevno, uprkos rekordno niskim cenama.
Novi rat na Bliskom istoku jedini spas?
Cena nafte mogla bi da skoči do 250 dolara za barel, ako na Bliskom istoku bukne novi rat — ovaj put između Irana i Saudijske Arabije, prognozira analitičar internet portala „Oilprajs“ Džejms Steford.
Ekonomska situacija u svetu blisko je povezana sa geopolitičkom situacijom u nekim delovima planete. Konkretno, od stabilnosti na Bliskom istoku u velikoj meri zavise cene na energente. Upravo je to razlog što mnogi finansijski analitičari pažljivo prate odnose između ključnih zemalja u regionu.
To što se sada dešava između Rijada i Teherana Steford naziva „najgorim sukobom između dve zemlje u poslednjih 10 godina“.
Njihovi odnosi su se pogoršali početkom januara, nakon što je Saudijska Arabija objavila da je izvršena smrtna kazna nad 47 ljudi osuđenih za terorizam i podstrekivanje na terorističku delatnost, među kojima je bio i šiitski sveštenik Nimr el Nimr. To je dovelo do nemira u Iranu i napada na ambasadu Saudijske Arabije u njegovom glavnom gradu. Nakon toga Rijad je prekinuo diplomatske odnose sa Iranom. Teheran je zauzvrat zabranio uvoz robe iz Saudijske Arabije na teritoriju Irana.
Saudijska Arabija je najveći proizvođač „crnog zlata“ u OPEK-u, čiji je Iran takođe važan član, što je podgrejalo strahovanja da njihova diplomatska svađa može dovesti do poremećaja u snabdevanju naftom.