Ne treba slepo verovati ni svim prognozama. Analitičari su tokom prethodne godine nekoliko puta pogrešili. Početkom 2015. se očekivalo da cena neće pasti ispod 50 dolara za barel, tokom leta se smatralo da je cena dotakla dno, da bi tek krajem godine cena dostigla pravu kritičnu tačku.
Skeptici smatraju da se ne nazire kraj padu cene „crnog zlata“ dok, s druge strane, optimisti računaju da će cena uskoro ponovo porasti, možda i na 100 dolara. Kao što je poznato, cena zavisi od potražnje i ponude. Trenutno potražnja ne raste, tempo razvoja svetske privrede opada, dok je ponuda i dalje velika.
Početkom 2015. ponuda nafte je dvostruko premašila potražnju, dok je trenutno premašuje trostruko. Osim toga, u igru je ušla Saudijska Arabija, koja je želela da uguši „revoluciju nafte iz škriljaca“ u Americi, pa je „dampingovala“, odnosno na veštački način smanjivala cene. Rijad je povećao proizvodnju i počeo da nudi naftu širom sveta kako bi osvojio što više novih tržišta. Moskva nije sedela skrštenih ruku, pa je takođe povećala proizvodnju. U određenim mesecima, Rusija je čak prednjačila u proizvodnji i isporukama nafte, ali, dok ponuda i dalje premašuje potražnju, cena nafte će i dalje padati.
Analitičar investicione kompanije „Okej broker“ Roman Tkačuk smatra da na to utiču Sjedinjene Američke Države, koje su povećanjem dnevne proizvodnje crnog zlata na devet miliona barela narušile višegodišnji balans na tržištu.
„I pored toga što Rusija i Saudijska Arabija imaju veliku proizvodnju nafte, u taj proces su se uključile i SAD, koje sada proizvode isto koliko i Saudijci. Trenutno se vodi ozbiljna borba za tržišta“, ističe on.
Ovaj stručnjak smatra da je teško predvideti kad će se završiti to „takmičenje“.
Rusija je, prema njegovim rečima, u odnosu na osamdesete godine prošlog veka, maksimalno povećala proizvodnju, a u novembru 2015. godine proizvodila je skoro 11 miliona barela dnevno.
Prema njegovim rečima, na svetskom tržištu nafte ima nekoliko velikih igrača, ali njihov udeo ne premašuje deset odsto, pa zato oni ne mogu ozbiljno da utiču na cenu energenata.
„Ukoliko bi jedan od njih odlučio da smanji proizvodnju nafte zarad očuvanja tržišnih cena, mogao bi da izgubi svoju poziciju na tržištu“, ističe on.
Tkačuk zaključuje i da Iran dodatno komplikuje stvari na tržištu nafte, jer bi mogao ozbiljno da poveća isporuke tog energenta u Evropu, iako zasad dnevno proizvodi 1,5 miliona barela više nego što je potrebno potrošačima.
Prema rečima stručnjaka investicione kompanije „Alpari“ Ane Bodrove, narednih meseci cena „crnog zlata“ će se kretati od 32 do 34 dolara za barel, ali bi nakon toga moglo doći do oporavka cena, pa bi prosečna cena nafte za 2016. godinu mogla iznositi 41 dolar.
Analitičari smatraju da će se, ukoliko cena nafte bude pala ispod 20 dolara, svet suočiti sa padom investicija u proizvodnju energenata.
Za tri godine bi situacija mogla da se stabilizuje, pa bi nafta mogla koštati od 50 do 70 dolara. Pritom, sitni igrači, koji se bave proizvodnjom nafte iz škriljaca, najverovatnije bi bankrotirali. Međutim, veoma je teško prognozirati šta očekuje naftno tržište za pet godina.
