Pudždemon, koji je pre nego što se upustio u politiku bio novinar, izjavio je da Katalonija ulazi u period posle autonomije, koji prethodi nezavisnosti. Po proglašenju rezultata poručio je da će bez odlaganja da pokrene proces stvaranja nezavisne države i da brzo formira isključivo katalonsku poresku administraciju i socijalnu zaštitu.
Katalonija nastavlja da korača ka nezavisnosti koju podstiče institucionalna kriza.
Zemlja je bez vlade od izbora u decembru, kada je konzervativna desnica izgubila apsolutnu većinu u parlamentu i bila primorana da pravi koaliciju.
Izbori su pokazali da je Špancima dosta da slušaju uvek iste političare sa levice i desnice i da žele da vide nove političke snage i ideje kako bi se izvukli iz ekonomske depresije.
Na scenu su stupili političari od trideset i nešto, na čelu Podemosa, partije nove levice koja je ušla u Parlament i Siudadanosa, partije centra. Politička scena je podmlađena ali se politička kriza produbila. Partije ne mogu da se dogovore oko koalicione vlade, zbog čega se ne isključuje mogućnost novih izbora.
Desničarska Narodna partija bila je spremna da se udruži sa Socijalističkom radničkom partijom Španije kako bi stvorili veliku koaliciju po ugledu na nemačku i front antisistemskoj partiji Podemos, koju politički establišment predstavlja kao opasnost za Španiju.
Ali novi generalni sekretar socijalista, mladi Pedro Sančez, odlučio je da ne posluša bivšeg predsednika Vlade i svog prethodnika, socijalistu Felipea Gonzalesa, koji je pokušao da ga ubedi da se udruži sa desničarima protiv Podemosa. Umesto toga odlučio je da sledi primer portugalskih socijalista koji su se udružili sa novom levicom i napravi dogovor sa Podemosom.
Socijaliste i levlju levicu spaja otpor politici štednje koju su nametnuli većinski konzervativci u Evropskom parlamentu. Njihov savez, međutim, koči pitanje Katalonije.
Podemos, koji su na izborima u decembru podržale katalonske partije za nezavisnost, ne protivi se održavanju referenduma o nezavisnosti Katalonije, što za socijaliste, kao i za konzervativce na vlasti, predstavlja udar na same državne temelje. Socijalistička partija ne želi da dopusti mogućnost da se španski suverenitet dovede u pitanje.
Kakva god bude bila vlada u Madridu, jedina tema o kojoj su predstavnici Katalonije spremni da sa njom razgovaraju je referendum o nezavisnosti. Ukoliko Madrid odbije referendum, odluka bi, poručuju katalonski političari, mogla da bude unilateralna.
Ustavni sud Španije je u martu 2014. godine odbio Kataloncima mogućnost da se pozovu na pravo na samoopredeljenje, što je produbilo tenzije između Madrida i Barselone. Regionalni izbori u septembru, na kojima je listu za nezavisnost uspešno predvodio Artur Mas, doživljeni su kao izjašnjavanje za nezavisnost.
Karles Pudždemon nastavlja da sprovodi njegov plan. Na političkom horizontu se naziru dva ishoda. Prvi je da se organizuje referendum, na kome bi planovi za nezavisnost mogli da padnu u vodu. Partije koje se za nju zalažu imaju apsolutnu većinu u regionalnom parlamentu, ali nemaju i većinu glasova Katalonaca (48 odsto). Drugi mogući ishod je velika koalicija protiv katalonskih partija koje su za nezavisnost. Podemos je kategoričan da neće da ulazi u vladu sa desničarima. Ostaje da se vidi da li će socijalisti ostati istrajni u tome.
Nezavisnost Katalonije nije neizbežna, ali okolnosti idu naruku njenim pristalicama.
