Vilijam Engdal je američki ekonomista, novinar i esejista čije analize ne možete čuti u zvaničnim američkim medijima. Kao pisac i predavač na univerzitetima od Londona do Pekinga posebnu pažnju posvećuje analizi američkog uspona do supersile i pozadini njene dominacije na svetskoj sceni. Ameriku opisuje kao modernu imperiju čija se moć zasniva na kontroli finansija, energije i lanca ishrane.
Njegovi zaključci su rezultat tridesetogodišnjeg istraživanja svetske politike, ekonomije, energije, poljoprivrede i institucija poput Svetske trgovinske organizacije i Međunarodnog monetarnog fonda. U knjizi „Vek rata: anglo–američka naftna politika i novi svetski poredak“, koja je prevedena na četrnaest jezika, bavi se ulogom Zbignjeva Bžežinskog i SAD u manipulisanju cenama nafte sa ciljem da se zaustavi širenje Sovjetskog Saveza. Engdal je jedan od urednika „Evroazijskog magazina“. Za Sputnjik je govorio iz Nemačke, gde živi više od dvadeset godina.
Dramatični događaji u 2015. godini ostavljaju utisak da se svet menja pred našim očima. Šta je na Vas ostavilo najveći utisak?
— Dokaz da se svet menja je odluka Rusije i Kine da izgrade evroazijsku infrastrukturu i sve što ide s tim, učešće banaka BRIKS–a i otvaranje kineskih investicionih banaka (Azijska investiciona banka za infrastrukturu, alternativa Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci), čiji je Rusija jedan od osnivača. Različiti potezi koje su preduzele evroazijske zemlje, uključujući Kinu, Rusiju i Iran, imaju cilj da stvore stabilni region saradnje umesto regiona beskrajnih ratova, što je ono što nudi Zapad.
Težište svetske moći se pomera ka Istoku?
— To zovem evroazijskim zaokretom. Kina i Rusija, glavne evroazijske sile, ključna su protivteža američkoj dominaciji. Bžežinski je o tome govorio još 1997. godine u svojoj knjizi „Velika šahovska tabla“ u kojoj je otkrio interesantne strategije tih ljudi. On je rekao da je evroazijska kombinacija jedina koja bi mogla da zapreti američkoj kontroli sveta, jer te zemlje imaju prirodne izvore, radnu snagu, neke od najboljih svetskih naučnika, privredu, sve što im je potrebno da budu nezavisni od nas. Ako dođe do tog udruživanja, Evropa će biti uvučena, prikloniće se zemlje Bliskog istoka bogate naftom, a to je ono što se dešava. Svedoci smo velikog strateškog sukobljavanja. Sankcije protiv Rusije su osmišljene da naprave teren za napredovanje Hilari Klinton koja bi podržavala taj rat vojno–industrijskog kompleksa Sjedinjenih Američkih Država i banaka Vol strita da zadrže hegemoniju. Hitno je potrebna alternativa ako svet misli da preživi naredni vek.
Rusija i Kina pokušavaju da se oslobode dolara i da stvore nezavisno tržište…
— Da, obe zemlje su u procesu dedolarizacije. Trgovinski i energetski sporazumi između Rusije i Kine su u nacionalnim valutama, a ne u dolarima, što je važan korak. Brojne druge mere su preduzete u cilju stvaranja međubankarskog sistema nezavisnog od Brisela, od svift sistema (za međunarodnu bankarsku razmenu) koji je korišćen da se sankcioniše Iran pre tri godine kada su prekinute međunarodne bankarske transakcije za iranski izvoz nafte. Dolar je moneta bankrotirane sile koja neće da prizna da više nije supersila. Trudi se da to i dalje bude, zato svuda vodi ratove, pokušava da menja režime, podiže obojene revolucije, destabilizuje Rusiju, Kinu, Južno kinesko more i druga mesta, jer nema plan B.
Te metode smo videli i u Srbiji…
— Da, za to je služio „Otpor“, kasnije „Kanvas“, koji je uz podršku američkih vlasti i obaveštajnih službi radio na podizanju obojenih revolucija i obučavanju ljudi širom sveta da postave lidere koji će biti naklonjeni Vašingtonu. Za to služe „Soroš fondacija“, Nacionalni fond za demokratiju (NED) i druge slične nevladine organizacije. Soroš je aktivan i u Siriji, podržavaju takozvane „bele šlemove“, uključene u borbu protiv vlasti.
U Savetu bezbednosti je jednoglasno usvojena rezolucija koja predviđa zajedničku borbu protiv finansiranja terorističkih organizacija — DAEŠ–a na prvom mestu. Da li ovo znači da su se pozicije Moskve i Vašingtona približile?
— Ne verujem u to. Počeli su proces koji predviđa da se Bašar el Asad povuče u narednih šest meseci, do juna sledeće godine. To je protivno nastojanju Ruske Federacije koja podržava sirijsku vlast i želi dijalog svih sirijskih partija, bilo da je reč o šiitima, sunitima, alavitima ili hrišćanima. Ništa se nije promenilo u politici SAD. Rusija mora da bude uništena, Kina… Svaka opozicija postojećem poretku neće biti tolerisana. Ne treba da nas zbunjuju lepe reči Džona Kerija. Nema promene u razmišljanju porodica koje kontrolišu Vašington i utiču na to ko će da postane predsednik, kongresmen ili senator. To je američka oligarhija i dok se zakoni ne promene, moja zemlja, SAD, neće biti demokratska. Sve ostalo je medijski cirkus.
