Nije lako biti žena političar u Srbiji, još manje na čelu političke stranke. Mislim da je dobro da što više žena bude u politici, jer žene imaju strpljivost koja muškarcima nedostaje. Moj izbor na čelo DSS je uspeh ne samo za mene, nego za sve žene u Srbiji jer sam, da tako kažem, uspela da dobijem glasove u „mačističkoj“ sredini, dvotrećinskom većinom glasova na stranačkim organima, kaže za Sputnjik Sanda Rašković Ivić, predsednica Demokratske stranke Srbije.
DSS je posle odlasaka Vojislava Koštunice sa čela stranke imala dosta potresa. Kakva je sada situacija u stranci?
— Turbulencija više nema, svi koji su hteli da odu iz stranke su otišli. Žao mi je što je gospodin Vojislav Koštunica napustio stranku, i do danas mi nije jasno zašto je to uradio. Nije promenjen ni jedan jedini programski dokument. Jedino što je novo je način vođenja politike, odnosno, ideja ukrupnjavanja na nacionalnom polu. Sve stranke koje su bile evroskeptične i koje se zalažu za očuvanje Kosova i Metohije posle izbora bile su na neki način kažnjene. Negde oko 14 odsto tih patriotskih glasova je ostalo ispod crte (cenzus za ulazak u parlament), a to znači više od 40 poslanika. To bi ipak bila neka sila na srpskoj političkoj sceni, i čuo bi se i naš glas. U stranci su ostali ljudi dosledni ideji slobodne Srbije i zemlje koja želi da pripada svojim građanima i koja neće biti kolonija Evropske unije. Niko nije protiv Evrope, naprotiv, ali za Evropu u kojoj je i Rusija.
Da li uspevate da realizujete ideju o okupljanju nacionalnog suverenog bloka?
— Osovinu Patriotskog bloka čini DSS, Dveri i grupa intelektualaca. Uz nas su još i neke manje stranke i udruženja… Imali smo i razgovore sa Zavetnicima… Tako da nas ima dosta.
Da li u Srbiji kakva je sada Vaša ideja može da prođe? Verovatno ćete ići na pokrajinske izbore ove godine…
Ići ćemo zajedno u okviru Patriotskog bloka, gde god to bude bilo moguće — od lokalnih, preko pokrajinskih, do republičkih izbora. Imamo široku lepezu nacionalne priče, koja je ideološki objedinjena i vrlo jasna. Svi smo protiv ulaska Srbije u EU, protiv Briselskog sporazuma, ulaska Srbije u NATO. Svi smo za ekonomski patriotizam, a to znači da se potpomognu domaća privreda i domaći proizvođač. Protiv smo prodaje zemlje, prirodnih resursa i preduzeća strancima. Da ne mislim da takva politika nije potrebna i da je srpski narod neće razumeti i prigrliti, nikada se ne bih prihvatila ovog posla koji radim. Pola Srbije, koja je evroskeptična, i ne slaže sa politikom ove Vlade, nema nijednog svog predstavnika.
Rekli ste da je više od polovine građana evroskeptična. Kako je onda moguće da Vlada, po svim istraživanjima, ima ovako visok rejting?
— Ne verujem baš mnogo u ta istraživanja. Mislim da su ona prenaduvana i da vlast jednim delom i vlada putem tih istraživanja. Ako vi sebi na vlasti date 45 ili 50 odsto, a vaše protivnike stavljate ispod cenzusa, običan građanin, koji se bavi preživljavanjem, nema vremena da čita između redova i pravi neke svoje analize. On prosto uzima iz medija ono što mu se servira kao gotovo. Ako mu se servira da je Patriotski blok ispod cenzusa, zašto bi nam dao glas kada je to — bačen glas. Čovek je biće koje nije sklono promenama. Vlast na taj psihološki faktor i računa, pogotovo ako imate malo veću kontrolu medija, autocenzuru, kad postoji medijska blokada. Još ako imate potkupljivanja… Ljudi onda popuste.
Sa druge strane Vaše stranke i ideologije imamo udruživanje Borisa Tadića i Čede Jovanovića. Kako gledate na tu „konkurenciju“ u opoziciji?
— Oni nama nisu nikakva konkurencija jer je to za 180 stepeni drugačija ideologija. To je pronatovska, evrofanatična koalicija. Što se tiče Kosova, pa Tadić je bio taj koji je priču o Kosovu iz Ujedinjenih nacija prebacio na EU jer to je bio najbolji put za napuštanje borbe za Kosovo. SNS je samo nastavila tim putem i otišla nekoliko koraka dalje. Dakle, mi se dijametralno razlikujemo.
Šta će se, po Vašem mišljenju, u budućnosti dešavati sa Kosovom i Metohijom?
— Šteta koja je već napravljena može se izbeći samo ako Srbija odustane od puta ka EU. Sad je već i malom detetu jasno da put do EU, dakle ne ulazak, samo put, vodi preko priznavanja Kosova, odnosno, preko dopuštanja mogućnosti da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije. Ako to Srbija podrži onda i ne mora da prizna nezavisnost Kosova, zato što bi to uradila samim tim činom. Nas obavezuje Poglavlje 35 i nije uopšte slučajno da su njime otvoreni pregovori. DSS smatra da bi bilo neophodno da se odmah raspiše referendum o daljem priključenju Srbije EU. Svi spolja nam kažu da su sve zemlje imale referendum pred sam ulazak, ali Srbija se razlikuje, jer mi nemamo samo ta takozvana reformska poglavlja, mi imamo i politička poglavlja i to dva. Jedno je 35 o KiM, drugo je poglavlje 31 koje tretira zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. U njemu će se tražiti da Srbija uvede sankcije Rusiji. Srbija to još nije uradila, EU nema polugu da to od nas traži. Sa druge strane, to bi izazvalo veliko negodovanje, jer ako postoji nešto čemu ja verujem u istraživanjima, jeste to da je oko 80 odsto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji.
Da li mislite da je moguća politika i Rusija i EU?
— Vlast svesno i namerno zamajava narod. Ovo nije vreme nesvrstanosti, pa sad mi pripadamo nesvrstanom bloku, pa lepo sarađujemo i sa Istokom i sa Zapadom. Ovo je vreme u kome Srbija ide ka EU, a želi isto tako dobre odnose sa Rusijom. Od nas će se u poglavlju 31, pored uvođenja sankcija Rusiji, tražiti i da raskinemo sporazum o slobodnoj trgovini sa Moskvom. Zato što je to sporazum koji Srbija ne sme da ima kao samostalna država, nego mora jedan deo svog suvereniteta da prenese na Brisel. Ne može se sve vreme sedeti na dve stolice. Neko da, ali kada dođe trenutka da se odlučite koju ćete stolicu, možete da završite na patosu. Priča da smo jednaki i prema Istoku i Zapadu nije tačna. Zato što mi za EU imamo ministarstvo, pregovarača, odbor, kancelariju… Za saradnju sa Rusijom — nemamo ništa. Austrija koja je članica EU ima Kancelariju za ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom. U toj kancelariji radi 519 zaposlenih. A mi ne smemo ni da pojačamo svoj izvoz u trenutku kada Rusija daje kontrasankcije EU i da poentiramo.
Šta je poenta ulaska u EU koja već sada ima probleme?
— Meni se čini da mi već potapamo svoj mali brod koji se zove Srbija da bismo se ukrcali na veliki brod koji se zove Titanik. EU nije ništa drugo nego Titanik. EU nije prošla nijedan imalo komplikovaniji ispit — velika ekonomska kriza 2008. još nije rešena. Migrantskoj krizi se ne vidi kraj. Vidimo Evropu koja je premrežena zidovima, ogradama, EU gde su počele da se ponovo dižu granice… Ne mogu da krivim EU za migrantsku krizu i za ksenofobiju koja se javlja, ali činjenica je da malo čudno da ovolike izbeglice nahrle baš sada, i to samo sa nekih teritorija. Kako to da se iz Palestine niko ne seli? A tamo je stalno rat niskog intenziteta. Znači da ih neko organizuje. Ko — možemo samo da pretpostavimo, ali očito je da je to neko van Evrope.
Pretpostavljam da mislite na Ameriku?
— Pa… Mislim.
Kada smo već pomenuli Ameriku, da li se slažete sa onima koji kažu da SAD ima snažan uticaj na Balkan?
Da, sa tim što je u vreme administracije Braka Obame to bilo nešto malo manje. Međutim, plaši me mogući dolazak na vlast Hilari Klinton, jer bi zaista nastupiti crni dani za Srbiju, jer to je žena koja je direktno odgovorna za bombardovanje Srbije. Mislim da će Amerika tek da se vrati u ovaj deo sveta zbog velikog straha da Rusija ne ispostavi neke svoje namere da ovde na Balkanu bude faktor. Velika je greška vlasti što rusko–humanitarnoj bazi u Nišu nije dala mogućnost eksteritorijalnosti.
