Da li ste se zapitali kako je moguće da svet u kome tehnološki napredak nikada nije bio brži srlja u nove ratove i razaranja dosad neslućenih razmera?
Dok u Silicijumskoj dolini internet milijarderi ulažu milijarde u tehnološka i genetička istraživanja koja će im omogućiti da beskrajno produže život i stvore novu, „poboljšanu“ ljudsku vrstu, jedan deo čovečanstva se vraća u srednji vek, odrasta i formira se uz prizore javnih pogubljenja, odrubljivanja glava, razapinjanja na krst, terorističkih napada. Uz prizore smaka sveta.
Većina čovečanstva, međutim, sa nestrpljenjem očekuje nove modele ajfona i mekbuka.
Informatička evolucija nam je omogućila da se putem aplikacija i društvenih mreža nađemo na prvim linijama nevidljivog fronta, rasejanog po Bliskom istoku, Africi, Aziji, od nedavno i u Evropi. Prizori obezglavljenih tela, pogubljenja za koja se specijalizovala organizacija poznata kao DAEŠ, dele se i umnožavaju u nepreglednom prostoru elektronskih komunikacija — nekima služe za indoktrinaciju, drugima za perverzno naslađivanje, kod jednih izazivaju gađenje i šok, kod drugih želju za osvetom.
Navikli da sa ovim slikama živimo, one su postale deo naše svakodnevnice. Za čas ispune ekran telefona, laptopa, ajpeda. Uz njih odrastaju deca. U doba hiperinformacija slažu se jedne na drugu bez otklona, bez rezerve. Rat je dobio globalne razmere, a numerička evolucija je omogućila i da psihoza dobije globalne razmere.
Posledica je društvo u kome vlada strah, potištenost, teskoba. Navedeni smo da svet posmatramo kroz prizmu opasnosti, pretnje, neprijatelja. Prognoze su mračne i horizonti se zatvaraju. Više se niko ne usuđuje da u budućnost gleda sa optimizmom, vlada ubeđenje da će sutrašnjica biti gora, da sadašnjost treba sačuvati takvu kakva je, ne menjati je, ne upuštati se u nepoznato. Uverenje da budućnost ionako ne zavisi od nas.
Ovaj utisak nije prisutan samo u zemljama Trećeg sveta, već i u evropskim društvima, suočenim sa problemima koje nisu u stanju da reše, sa krizom identiteta i vrednosti.
Pitanje kakva nam sutrašnjica predstoji ispunjava strepnjom. Ovakvom doživljaju sveta doprinose predviđanja raznih analitičara, mahom političkih konsultanata i vojnih stručnjaka, koja dobijaju veliki prostor.
Ova predskazanja govore o društvima bez vizije, u kojima su ideje i kreativnost zamenila tehnološka i vojna opsesija.
Odgovor Silicijumske doline je bezbrižni potrošački raj koji umesto devica na nebu nudi ajfon 6 na zemlji. Pod uslovom da vas ne interesuju uzroci svetskih potresa i da vas je baš briga šta će biti sutra. Da ne gajite nadu da je drugačiji svet moguć i želju da nešto promenite.
Treća industrijska revolucija koja je uvela svet u numeričku eru ne samo što nije doprinela da svet postaje pitomije i solidarnije mesto, već je omogućila da se razmere ideološke i medijske manipulacije globalizuju.
