„To su bile šokantne reči svetskog lidera koji predvodi navodno demokratsku državu, članicu NATO–a“, piše list.
Ipak, to ne čudi ako se ima u vidu reputacija Erdogana kao autokratskog lidera, sklonog narušavanju ljudskih prava, vladavine zakona, slobode govora i drugih političkih sloboda, konstatuje autor članka.
„Otkako je došao na vlast pre deset godina koristio je svoja ministarska, a potom i predsednička ovlašćenja za gušenje medija, profesionalnih saveta i drugih protivnika“, piše autor.
Prema mišljenju Njujork tajmsa, najgora strahovanja u vezi sa ponašanjem turskog predsednika potvrdila su se posle pobede njegove partije na parlamentarnim izborima u novembru.
Kako se navodi, još pre glasanja Erdogan je obnovio svoj rat protiv Radničke partije Kurdistana, a zatim se okomio na Demokratsku partiju naroda koja je dobila mogućnost da u parlamentu brani prava nacionalnih manjina, pre svega Kurda.
„Saveznici Turske, SAD i Evropa, sramotno pasivno su posmatrali surovost turske armije koja bombarduje kurdske objekte na jugoistoku zemlje“, navodi autor.
Bombe su, piše list, padale na desetine stambenih oblasti, a u vojnoj kampanji je od početka 2015. godine ubijeno više od 3.000 kurdskih ustanika i neutvrđeni broj civila.
„Umesto da prekine rat i da počne sa procesom integracije Kurda u tursku politiku, on se kreće u suprotnom pravcu, zbog čega sve više ljudi ide u radikalizam, smatrajući da je nasilje jedini način da se dobije više autonomije“, piše list i dodaje da, pored toga, Erdogan ignoriše borbu protiv DAEŠ–a.
„Gospodin Erdogan je krajnje daleko od onog vremena kada ga je bilo moguće smatrati poštovanja vrednim liderom demokratije muslimanske većine i pouzdanim partnerom u regionu“, zaključuje list.
