Američki politikolog smatra da ova izjava ne sme da prođe bez kazne i predlaže uvođenje sankcija ili uskraćivanje vojne pomoći Ankari.
Posle međunarodne osude, zvanična Ankara je požurila da saopšti da je izjava predsednika loše protumačena. U Erdoganovom sistemu koji „podseća na nacističku Nemačku“ pretpostavka da se njen predsednik oduševljava Hitlerom bila bi zločin. Koliko god paradoksalno zvuči, nazivanje Erdogana autokratom može čoveka da odvede u zatvor.
Njegova vlada je već uhapsila mnoštvo ljudi, uključujući novinare i istražitelje, koji su otkrivali svedočanstva o korupciji ili optuživali Erdogana za diktaturu. Turski predsednik je pretio svojim kritičarima koji žive u SAD. Kao opravdanje navodi da su svi njegovi neprijatelji – teroristi.
Izjava turskog predsednika o nacističkoj Nemačkoj izazvala je ogromnu polemiku na društvenim mrežama – jednom od retkih izvora vesti koji turske vlasti ne mogu da kontrolišu.
„Hajde da pažljivo uporedimo Hitlera i Erdogana“, napisao je jedan od korisnika Tvitera. „Jedina razlika je u tome što je Hitler bio niži rastom“.
Autor članka govori da je lično iskusio nezadovoljstvo Turaka svojim rukovodstvom. On je boravio u Turskoj tokom izbora. Mnogi njegovi sagovornici su priznali da im se ne dopada Erdogan, ali da se plaše otvoreno da govore o svojim stavovima.
Bez obzira na pobedu Erdoganove Partije pravde i razvoja, ona nije dobila dovoljnu količinu glasova da bi svom lideru omogućila „vlast sličnu Hitlerovoj“. Ipak, Erdogan pokušava da organizuje referendum da bi dobio šira ovlašćenja. Ako se to dogodi, Erdogan i njegova porodica će vladati „saveznicom SAD u NATO-u bez ograničenja, na krajnje nedemokratski način“.
„Treba li SAD da prekidaju diplomatske odnose s režimom Erdogana, da pomognu civilnom društvu Turske, da preispitaju uskraćivanje američke vojne podrške Ankari ili ’mudre sankcije’ protiv Erdogana i njegove porodice? Oduševljavanje Erdogana Hitlerom pokazuje da odsustvo delovanja neće pomoći da se reši ovaj problem kao što nije pomoglo ni tridesetih godina 20. veka“, zaključuje Džon Tirs.