Koliko je izbeglica prošlo kroz Srbiju? Kad je predsednik Srbije na nedavnom sastanku u Briselu rekao da smo spremni da preko zime primimo i 10.000 izbeglica, a Vi ste rekli da ne možemo dozvoliti da budemo veliki prihvatni centar, hoćemo li ipak to postati?
— Prošlo ih je oko 600.000. Srbiju, da budemo pošteni, to nije koštalo previše. Naši troškovi jesu plate naših policajaca, vojnika, lekara, svih ljudi koji rade u prihvatnim centrima, Komesarijatu za izbeglice, ali smo dobili značajnu pomoć iz celog sveta. A nit je Srbija izazvala krizu, nit će je rešiti. Srbija može da prihvati određeni broj, ali neću da licitiram brojkama jer to zavisi od brojnih faktora. To može da se desi ukoliko je to plan čitave EU i zemalja koje se nalaze na migrantskoj ruti.
Ima li tog plana?
— Ne još.
A kad se očekuje? Ima li razgovara o tome?
— Ne da ja znam. Ono što je donja granica Srbije to je da nećemo da koristimo silu ni prema kome. Jedini način jeste da se dogovori cela EU. Pravo rešenje jeste u Siriji, da EU sa saveznicima pronađe političko rešenje. Drugi ključni element je dogovor EU i Turske.
Evrointegracije će biti veliki ispit za Srbiju, posebno poglavlje 35? Čuli smo šta je rekao američki ambasador.
— Biće to ispit ne samo za Srbiju nego i za EU. Pet zemalja EU nije priznalo KiM. EU će unutar sebe morati da vodi računa šta traži i od koga traži, jer ne možete tražiti od Srbije da prizna Kosova ako to neće da urade Kipar, Španija. Ono od čega se mora poći jeste da poglavlje 35 nije nikakva zamena za briselski dijalog. Oni mogu da funkcionišu paralelno: briselski dijalog donese odluku, a onda se to sprovede u poglavlju 35. Nikako drugačije. Ne može poglavlje 35 da bude opravdanje da sve što se ne dogovorimo u Briselu, to ćemo nametnuti kroz 35. poglavlje. Na tu igru Srbija neće pristati i nije pristala. To smo pokazali glasanjem u Unesku, pa i kad je u pitanju ZSO. Mi smo se u Briselu dogovorili o ZSO. Ako nema ZSO, nema ni briselskog dijaloga!
Ne vidimo baš naročit pritisak na Prištinu, koja zasad uspešno uspeva da izvrda dogovoreno.
— Da se ne pravimo naivni — svetska politika ne funkcioniše po principu pravde i pravičnosti. Mi ne mislimo da su nama naklonjeni kad je u pitanju KiM. Moramo da živimo u svetu kakav jeste. Da li stvarno mislite da će bilo koja zemlja koja je priznala Kosovo tek tako reći da je to jedan neuspešan projekat?
Je li to glavni razlog? Da dokažu da je taj projekat uspešan?
— Euleks je najveće i najskuplje angažovanje EU van njenih granica. Nije lako priznati da se otkako je Euleks preuzeo ulogu UN na KiM situacija samo pogoršala. Da se Srbi nisu vratili na KiM, iako je to garantovano od strane međunarodne zajednice. Vladavina prava ni na koji način nije uspostavljena. Od dolaska međunarodnih snaga do danas je ubijeno preko 1.000 Srba, niko nikada nije odgovarao. Još uvek se na sudovima vrti oko 44.000 zahteva za povratak imovine. Nije to baš lako priznati. A potrošene su milijarde poreskih obveznika EU.
E sad, najlakše bi bilo reći da mi zato nećemo ni da razgovaramo. Ne, mi moramo da razgovaramo. Jer 2000. smo na KiM mogli skoro sve, imali smo potpuno očuvan sistem, Rezoluciju 1244, bili smo popularni posle 5. oktobra. Nismo uradili ništa. Zatim 17. marta 2004. mogli smo puno: mogli smo da se strašno pobunimo, da na SB i u GS UN uradimo mnogo, mogli smo na samom terenu da uradimo skoro sve. Godine 2008. mogli smo još uvek dosta. Bili smo mnogo jači, svet je polako počeo da se menja. Nismo uradili baš ništa. A 2012-2013. smo mogli manje nego 2008. i to je bila poslednja prilika da počnemo nešto da radimo. To je manje nego što smo mogli ranijih godina, ali polako to postaje sve više.
Zašto Srbiju prozivaju zato što hoće da ostane bliska sa Rusijom, a s druge strane vidimo da Sjedinjene Američke Države, kad im treba, jako lepo sarađuju sa Rusijom?
— I ne samo SAD, sve države na svetu odgovorne prema svojim građanima, prema privredi i planeti Zemlji sarađuju sa Rusijom. Čak i kad imaju sankcije prema Ruskoj Federaciji, nalaze načina da pregovaraju, pa i da trguju sa njom. Uostalom, „Severni tok“ se pravi. Srbija će se ponašati uvek baš na isti način. Mi ćemo čuvati svoje interese. Politika nije samo matematika. U ovom slučaju, konkretno ekonomskom, jeste. Ne pada nam na pamet da izgubimo rusko tržište i carinske olakšice, sve ono zbog čega nam dobrim delom i dolaze strani investitori.
Ali politika nije baš samo matematika. Postoji i emocija, istorija, odnos jednog naroda prema drugom. Oduzeti Srbima istorijske veze sa Rusima — to bi bio neki drugi narod, to više ne bi bili Srbi. A mi, takvi kakvi smo, tvrdoglavi, volimo da budemo to što jesmo, volimo svoju istoriju, tradiciju, volimo te ljude i ne možemo da zaboravimo da, kakve god istorijske okolnosti bile, kako je bilo Rusiji tako je bilo i Srbiji. Ne možemo to tek tako da zaboravimo. Ali u politici Vlade ne vidim ni najmanjeg nagoveštaja da bi se to moglo promeniti. Ne vidim da je Srbija tu na ivici noža. Na ivici noža bi bila da mi jednima ili drugima nešto krijemo, pa kad nas uhvate u laži bićemo kažnjeni. Mi ne lažemo nikoga, govorimo apsolutnu istinu, naš put je tamo gde jeste, a Rusija je svakako naš veliki saveznik i toga se sigurno nećemo odricati.
Ali opet iz nečije kuhinje izlaze priče kako Rusija preko Tomislava Nikolića opstruiše evroinegracije Srbije.
— Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, ovome sam lično svedok, ima čak i lični odnos i sa gospodinom Putinom, i sa gospodinom Medvedevom. To se ne stvara tako što lažete i tako što radite nešto što nije časno i za šta vam treba opstrukcija, da neko treba da vas disciplinuje. Rusija to ne radi i nije radila Srbiji, a pogotovu to niti može niti hoće da radi predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću. Naravno, Srbija je slobodna zemlja i u njoj postoji, posebno u medijskim i krugovima nekih NVO, jedan broj ljudi koji na pomen Rusije ima potrebu da izbaci neke bodlje i da se strašno naljuti na zemlju koja nas nikad nije bombardovala. I to je njihovo pravo. Ali nemaju baš prevelik uticaj u srpskom narodu. Imaju možda u politici, prilično su glasni, lako ih prepoznajete, a argumenti su im strašno tanki. Vrlo je teško objasniti da nas ugrožava Ruska Federacija, koja nit pokušava da vlada ovom zemljom niti išta da nametne. Tanki su im argumenti, i na kraju se svedu ili na zadatak ili na lični animozitet prema toj zemlji ili naciji. Ali to nije dominantno u srpskom narodu.