Kako navodi „Jutarnji“, pismo je poslato 10. jula.
U pismu se vidi da je SPC izrazila zabrinutost zbog moguće kanonizacije Alojzija Stepinca, ali i da srpske vladike ne kriju oduševljenje gestom pape Franje da zaustavi kanonizaciju i da se formira mešovita katoličko-pravoslavne komisije koja bi trebalo da pretrese argumente jedne i druge strane.
Takođe se, kako piše „Jutarnji“, u pismu se navodi da je preko kardinala Kurta Koha, zaduženog za odnose s drugim hrišćanima, papi predloženo da rezultat komisije bude, između ostalog, i akt „pročišćenja istorijskog sećanja“.
Predlaže se da se rad najavljene radne grupe usmeri na „ličnost kardinala Stepinca i njegovu delatnost za vreme Drugog svetskog rata, ali i u vremenu koje je ratu prethodilo i za ratom usledilo“.
Naime, vladike su uverene da će se tako „istovremeno doći i do novih uvida u istorijski kontekst u kome je delovao kardinal Stepinac, kao i u kompleks odnosa naših crkava i odnosa srpskog i hrvatskog naroda u vreme Drugog svetskog rata“.
SPC dodaje da komisija mora imati međunarodni karakter i da će „ovakav razgovor biti plodan i koristan ukoliko u njemu, pored pastira dve crkve, budu učestvovali i oni koji su stručni za temu o kojoj je reč, što podrazumeva učešće međunarodnih stručnjaka koji bi osigurali najviši nivo razgovora i njegovu plodotvornost“.
SPC je odlučila da o ovome obavesti druge autokefalne pravoslavne crkve i da ih pozove na molitvu, čime ceo proces sada dobija jednu potpunu novu dimenziju dijaloga Beograda i Vatikana, ali i s celim pravoslavnim svetom.
Zagrebački dnevnik navodi da se moli papa da u bliskoj budućnosti primi delegaciju SPC-a u sastavu arhiepiskop-mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop novosadski i bački Irinej i profesor Darko Tanasković, bivši ambasador Srbije pri Svetoj Stolici — „koja bi Vam uručila predlog članova naše Komisije za dijalog o kardinalu Stepincu“.
Patrijarh Irinej predlaže i formiranje jedne trajne delegacije SPC-a za „neposredni dijalog sa Svetom Stolicom“ jer su uvereni da je otvorena jedna potpuno nova stranica ne samo u Jugoistočnoj Evropi, već uopšte u katoličko-pravoslavnim odnosima, čime „Srpska pravoslavna crkva svedoči da joj je stalo do mira, do pomirenja i do razvitka dijaloga i ekumenizma, ovde i u svetu“.
