Zašto kada kažemo „Mladi lideri" ne pomislimo na podmladak stranke, već na ljude Vaše generacije ili zašto nema političkog aktivizma kod ljudi u dvadesetim godinama?
Jovičić: SNS je stranka sa najbrojnijom omladinom u Srbiji, koja ima oko 70 hiljada ljudi. Politika Aleksandra Vučića je da se mladim ljudima nudi šansa da učestvuju u kreiranju sopstvene sudbine i u odlučivanju o svojoj budućnosti. Mlade ljude karakteriše energija i inicijativa, što nam je neophodno na putu reformi i modernizacije Srbije. Ljudi koji su u svojim dvadesetim godinama tek ulaze u polje politike, upoznaju se sa načinom funkcionisanja stranačkog života. Oni u narednim godinama stiču neophodno iskustvo, i shodno sopstvenim željama napreduju i politički se ostvaruju.
Božović: Razlog tome je ovakva politička scena, nema demokratije. Ne poštuju se procedure, nema vladavine prava, mladi ljudi ne žele da se prljaju, to je potpuno razumljivo. S druge strane, nijedan zahtev mladih, koje ne treba potcenjivati, vlast nije razmotrila, zato što mladi nisu na listi prioriteta SNS-a, sistema „vrednosti“ koji sprovodi vlada. Mislim da su mladi lideri veoma prisutni, to su svi oni koji kroz razna takmičenja iz različitih oblasti predstavljaju našu zemlju. Mladi lideri su oni koji osvajaju zlatne medalje u sportovima, već i oni koji ih osvajaju na olimpijadama nauke. Ali su nevidljivi, od rijalitija, malo se pažnje posvećuje tome koliko su mladi talenti Matematičke gimnazije osvojili medalja na nekom takmičenju.
Našom političkom scenom godinama vladaju iste stranke, poneka povremeno promeni ime, ali lideri ostaju. Da li to što ste u ovim godinama na tako visokoj funkciji, predsednika Skupštine prestonice, odnosno poslanika u republičkom parlamentu, znači da je ipak moguće probiti se pored iskusnih političara starije generacije?
Jovičić: Verujem da je ovo jedna od brojnih karakteristika koja izdvaja Srpsku naprednu stranku po kvalitetu iznad ostalih na političkoj sceni. Stalno preispitujemo svoje kadrove, od lokalnih — stranačkih do ministarskih pozicija. Imperativ je rad i požrtvovanost u poslu. Ovo omogućava mobilnost u okviru stranke, i daje priliku mladim ljudima da se dokažu, jer građani Srbije zaslužuju samo najbolje.
Božović: U Demokratskoj stranci to je moguće i normalno. To je, uostalom, jedina partija koja je menjala predsednike. Smena generacija kod nas je poželjna. Međutim, to nije slučaj sa drugim strankama. Četiri i po miliona ljudi je napustilo prostor eks Jugoslavije zbog politike za koju se zalagao predsednik vladajuće partije, pogrešne politike guraju mlade od bavljenja politikom. Akteri su i dalje Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić, Velimir Ilić, oni koji su predstavljali vrh političke scene. Kako mladi da nađu ambiciju da se bave politikom. Zašto bi trošili vreme, lakše im je da se spakuju i odu iz Srbije.
Gde vidite Srbiju za 10 godina, kada vi budete u punoj životnoj snazi, odnosno kada vaša generacija potpuno preuzme odgovornost za naše društvo i da li mislite da će vaša generacija biti, uslovno rečeno, politički fleksibilnija. Ovde svi drže svoje položaje ukopani u rovovima i zapucaju po potrebi. Da li mislite da će u skorije vreme biti moguće, na primer, stvaranje velike koalicije za dobrobit Srbije?
Jovičić: Srbiju vidim u daleko boljoj situaciji, kao razvijenu i modernu zemlju, sa brojnim perspektivama pred sobom. Na nama je danas da učinimo sve što je nužno da naša privreda ozdravi, da se pokrene, i da se stane na put korupciji. Teški koraci koje preduzimamo danas, značiće bolji život građana, ali i veliku odgovornost za političare u budućnosti, da se tekovine onog što sada radimo sačuvaju.
Božović: Zaista ne mogu da zamislim koaliciju DS-a, SNS-a i recimo LDP-a, zato što imaju potpuno drugačiju politiku. Ovo više nije stvar politike. Za 10 godina Srbija mora da promeni sebe, sistem vrednosti, društvo mora da se promeni, u suprotnom ćemo ostati bez stanovništva. Potreba za tom promenom me drži u ovom poslu. Postoji opasnost da za 10 godina budemo društvo nezadovoljnih staraca koji nemaju penzije, mladi će otići, a srednja generacija ostati u apatiji. Ovde je bukvalno u pitanju opstanak zemlje.
Imate li poruku za drugog sagovornika?
Jovičić: Želim da predano i vredno radi, što više u interesu naroda Srbije, a malo manje u interesu svoje stranke. U suprotnom građani će mu uskratiti političku budućnost.
Božović: Voleo bih da on i SNS može da iskoristi ovoliku podršku birača, retku u srpskoj istoriji, i nešto stvori nešto zaista bolje za građane. Imali smo obećanje boljeg života za 2013, pa za 2014, pa za ovu 2015. Imamo i za 2016, a građani su sve siromašniji. Mislim da ništa ne zavisi od gospodina Jovičića, zato što se on kao mlad čovek predao inerciji koju je izazvala SNS. Nisam se predao i želim da se zajedno sa mladima u Srbiji borim za bolje sutra u Srbiji.
Čini se da se sistem u modernoj srpskoj državi nikada nije menjao. Revolucije su donosile kratkotrajni optimizam, ali ubrzo su deca tih buna pojedena u borbi za bolje sutra. Društvo se brzo vraćalo u kolosek korupcije, negativne selekcije, stagnacije i siromaštva…
Promene su, po pravilu, bile kadrovske, a ne suštinske. A danas smo došli do toga da su i kadrovske retke.
Sagovornici Sputnjika redak su primer da je ipak moguće izboriti se za mesto pod suncem u ustrojenim sistemima kakve su partije u Srbiji. Međutim, Srbija već dva veka čeka novu generaciju, koja će naći način da promeni bravu na političkoj areni i postaviti nova, pravednija pravila koja će svi poštovati.
