„Putin je planetarna zvezda bar jednu deceniju. On spada u red najvećih savremenih političara i državnika“, kaže Reljić dodajući da je drugi veliki savremeni državnik — kineski predsednik Si Đinping, a da se treći još čeka.
„Čekamo da iz Amerike dođe čovek koji će biti treći, da bi se uspostavila međunarodna komunikacija, koja je strašno neophodna u vremenu u kojem mi živimo i u kojem se sve stvari strašno ubrzavaju. Kriza se povećava i stalno raste na svim planovima, od ekonomskog do vojnog. Mislim da je zaista trenutak kada bi bilo neophodno da postoji taj treći igrač, međutim, trećeg igrača trenutno nema jer su u Americi izbori. Putinova pohvala koja se odnosila na eventualnog budućeg američkog predsednika Donalda Trampa je vrlo zanimljiva, i otvara novu perspektivu koja se tiče i američkih izbora“, naglašava Reljić.
Prema njegovom mišljenju, američki izbori su jedan od najvažnijih događaja 2016. godine.
„Živimo u vremenu u kom se prelama u kojem će pravcu da krene Amerika. Ta zemlja je u političkoj defanzivi u poslednjih deset godina, više nije lider u svetskoj politici, ne nameće glavne teme nego pokušava da objasni zašto se ponaša tako kako se ponaša. To sada postaje jedna vrsta strašno važne rasprave za svet koji je ogrezao u propangadni teror zapadnih medija i zapadnog sveta, u kome je nametnut niz rešenja koja su uvek tako napravljena da su konačna“, ističe Reljić.
Prema njegovom mišljenju, Putin je ličnost koja može da postane i sastavni deo američke predsedničke trke.
„Izbor američkog predsednika u ovom trenutku je veoma važan događaj. Veliki je problem to što mi živimo u užasno nestabilnom svetu i što trenutno Amerika nema predsednika koji može da bude ravnopravan, i psihološki i po podršci društva. Svet tone u gomilu problema“, kaže Reljić, objašnjavajući današnji politički trenutak u svetu.
On smatra da se iz naše, ali i iz američke perspektive veoma teško može proceniti da li Donaldu Trampu može da pomogne ili da odmogne podrška koju je dobio od ruskog predsednika.
„U svakom slučaju, to što se dešava je nešto novo, i čak i ako Tramp ne bude izabran za predsednika, to jeste jedna nova činjenica. Princip je u zadnjih pedeset godina da Amerikanci učestvuju u svačijim izborima u svetu i javljaju se i ocenjuju ko je dobar, a ko nije dobar, i onda se to uzima kao neka vrsta polubožanske poruke. Ovo je prvi put da se u Americi neko javlja i šalje jednu vrstu poruke, koja ne može da bude odbačena kao važna činjenica. To je ta mera promena u svetskim relacijama. Taj događaj je važan zbog toga što on menja jednu vrstu perspektive. Sam po sebi, izbor ili neizbor čoveka kojeg je Putin pohvalio neće bitno promeniti odnos Amerike prema ostatku sveta. Poznato je da američki predsednik nije čovek koji radi u svoje ime i koji može da ispunjava obećanja iz predizbornih kampanja. To ne rade nigde u svetu. U Americi je to i mnogo manje“, smatra Reljić.
Za Trampov izbor za predsednika SAD ključna je odluka američkog korporativnog kapitala, da li njima treba takav čovek kao što je Tramp koji sada predstavlja tipičnu Ameriku, smatra on.
„Tramp je Amerika po dubini. To što on govori, to većinska Amerika misli. Ili će međunarodni korporativni kapital njega da podrži ili će ponovo da dovede nekoga kao što je Obama, jednu struktuiranu, montiranu ličnost koja treba da predstavlja neku vrstu profinjene, stilizovane Amerike, koja u stvari kao takva ne postoji po dubini. Ti izbori su velika, strašno važna provera, i iz te provere će nam posle biti jasnije mnoge stvari, kao i u kom pravcu će da se kreće Amerika. Ti izbori uopšte nisu jednostavni i oni su zaista u tom smislu istorijski, zato što je ovo prvi slučaj od Drugog svetskog rata da Amerika sluša i šta neko drugi govori o njenom stanju“, zaključuje Reljić.
