„Ne smeta ako me ne oslovite sa ’drug‘, mi koristimo i ’dame i gospodo‘ i ’drugarice i drugovi‘“, kaže na početku razgovora za Sputnjik Borislav Borko Stefanović, predsednik pokreta Levica Srbije. „Tako su nam govorili da je retro i primati pristojnu platu i imati posao, pa eto, ispalo je da je vrlo ’in‘ boriti se za prava ljudi koji su obespravljeni u ovoj zemlji i širom Evrope“, odgovara na tviter opasku da je u 21. veku retro koristi izraz „drug“.
Vratićemo se na drugove i levicu. U vaše „24 tačke za Srbiju“ pominjete sveobuhvatni sporazum sa Prištinom. Šta pod tim podrazumevate? Pritom, kažete da to nije priznanje, šta je onda?
— Pre svega da se definiše naša koegzistencija, da možemo da prihvatimo postojanje KiM u smislu postojanja jedne vlade i paradržavnog i bezbednosnog aparata na koji nemamo nikakav uticaj. S druge strane, da regulišemo međusobne odnose, da ih ne blokiramo u smislu članstva u međunarodnim organizacijama, da se to formalizuje. Ali i da se vidi na koji način ćemo Srbe na Kosovu zaštititi.
Kad krenete sa Prištinom da razgovarate o bilo čemu, oni će to tretirati kao međudržavni sporazum. Oni i Briselski sporazum tako tretiraju, tako da je to sekundarna stvar. Ali, oni će tražiti da se izvinimo za zločine, tražiće ratne reparacije, utvrđivanje da je Srbija bila okupator KiM od 1912. To ne smemo dozvoliti. Znači, moramo gradeći tekst tog sporazuma da izbegnemo ove vrlo nepovoljne stvari.
Zar sve ovo što ste naveli nije priznanje, samo nije formalno?
— Mnogi ljudi tako tumače. I ne krivim ih zbog toga. Ali ako je to tumačenje ispravno, a mislim da nije, onda smo mi do sada nekih 38 puta priznali Kosovo kao nezavisnu državu, a nismo.
Pazite, morate priznati fakticitet, činjenicu da oni imaju vladu, većinu, nekakve izbore — daleko da su demokratski, aparat represije, podršku velikih sila, i da mi ne vršimo nikakvu funkciju na KiM. To faktičko stanje se može promeniti ili upotrebom sile — što Srbija ne želi i ne može, ili drastičnom promenom međunarodnih okolnosti — koje se neće desiti u dogledno vreme, ili populacionom politikom koja se reprezentuje kroz izborni proces — i to je nemoguće.
Kad to sve pogledate realno, boriti se za Kosovo znači boriti se za Srbe na Kosovu, njihove interese i imovinu, kulturno i versko nasleđe. Sve ostalo su bitke koje su davno izgubljene od strane drugih političkih faktora koji se sad prave, da izvinete, blesavi, kao da se ništa nije desilo. To je neodgovorno, to je upravo ovo što se sad radi. Obećavaju velike srpske pobede, a iza zavese sve živo potpisuju, što čak ni Borko Stefanović nije hteo — što kažu ljudi na KiM, kad me zovu.
Kad smo Vas zvali na razgovor, rekli ste da ste na tribinama po Srbiji. Šta kaže Srbija?
— Srbija kaže da želi posla i želi pravdu. I novu podelu sredstava. Dakle, Srbija ne želi samo da je neko uhapšen zato što je krao, već da se od tog što je krao oduzme novac i vrati u budžet. Zato smo Ivan Jovanović i ja, kao dva poslanika Levice Srbije, podneli zakon o utvrđivanju porekla imovine.
Rekli ste da Vam za deset dana postojanja prilaze ljudi, ali već godinu i nešto dana pominjete novi program, a samo ste Vi i gospodin Jovanović iz poslaničkog kluba DS-a u Levici Srbije. Zašto nema još nekih kolega, ili možemo to da očekujemo?
— Biće, biće, ali ne iz DS-a. Video sam neke komentare ljudi iz bivše stranke koji kažu — nije nam uzeo nijedan odbor. Pa nisam ja Boris Tadić da idem da otimam odbore.
Da li to da najavljujete poslanički klub?
— Radimo na tome. Bio bih neozbiljan kad bih rekao da je ta stvar gotova, ali smo veoma blizu i očekujem posle Nove godine da imamo i poslanički klub.
U vaše „24 tačke za Srbiju“ stoji da ćete kako policiji i vojsci tako i zdravstvu i školstvu povećati plate. Odakle će taj novac da bude?
— Uvešćemo red, zabranićemo stranačko zapošljavanje kao krivično delo, ojačaćemo zaštitu uzbunjivača, prekinućemo partijske subvencije i usmeriti novac iz budžeta isključivo na ono što se strateški odredi. Počećemo pregovore, zajedno sa drugim državama Zapadnog Balkana, o moratorijumu na otplatu spoljnog duga na period od pet godina, minimum. Onda, uvođenjem progresivnog oporezivanja, oporezovanjem verskih zajednica… Doći ćemo, po našoj proceni, od 500 do 800 miliona evra godišnje čistog novca.
Ako smo dobro razumeli, vi ste jedna od retkih stranaka koje su za članstvo Srbije u EU, a nisu za članstvo u NATO-u.
— Mi smo jedina stranka koja je za članstvo u EU, doduše uz kritiku EU i borbu za bolju EU, i koja je izričito protiv članstva u NATO-u, a da nismo na desnici.
A zašto?
— Zbog toga što ne vidimo nijedan racionalan razlog i objašnjenje šta Srbija dobija konkretno učlanjivanjem u NATO. Uopšte nam nije jasno šta je to dobro, osim onih besmislenih mantri da će biti više investicija ako ste član NATO-a. Ne vidim uopšte nijedan dokaz koji to potkrepljuje i koji može da mi napravi komparaciju, recimo, sa Finskom, Austrijom, Švedskom, i da mi kaže da oni svake godine gube toliko i toliko jer nisu članovi NATO-a.
Ne polazimo sa emotivne pozicije. Lako nam je da krenemo tom linijom i da kažemo nećemo u NATO zato što su nas bombardovali. Tražimo konkretno — koliko para će imati namenska industrija Srbije? Kakvo naoružanje moramo da kupujemo i od koga, ko će nam dati novac za to naoružanje, da li će naša vojska napredovati, stagnirati ili i dalje propadati? Da li će naši ljudi ići da se bore na Bliski istok, u Afriku, na Mediteran…To nismo čuli.
Pretpostavimo, vi ste sutra vlast, a ima onih koji kažu da integracije Srbije neće biti samo evrointegracije već evroatlantske integracije. Srbija je pred ulaskom, ali joj se kaže da mora u NATO. Kako vi kao vlast odlučujete o tome?
— To je potpuno nezamisliva situacija. I sad NATO javno govori da nema nameru da poziva Srbiju, ako Srbija to ne želi. Naravno da treba ići na referendum, nismo protiv toga, samo što se grozim partija u Srbiji koje se vade na referendum, a neće da daju vrednosni sud o NATO-u. To je kukavičluk.
Za kraj, traženje DS-a traje predugo. Nedavno je Sputnjik pisao da se tačnom progresijom ta stranka deli. Zašto je to tako?
— Zato što postoji nešto što zovem praroditeljski greh. Kad je pravljena Demokratska stranka, osnivači su bili suviše ideološki heterogeni. Mahom su bili, ako ćemo iskreno, ljudi sa desnice koji su svoj antikomunizam prelili u nacionalizam, što je ovde česta pojava u Srbiji. Bili su mnogi umni ljudi, to ne sporim. Ali su različito mislili. Od tad se nikad nisu našli, zato se DS i cepa. Da su se jasno ideološki profilisali, to bi bilo sve u redu.
