U knjizi „Šok imperija — SAD, Kina, Nemačka: ko će vladati svetskom ekonomijom?“ upozorava na opasnost američke strategije da izoluje Kinu i Rusiju.
Rat je nastavak politike vojnim sredstvima i obrnuto?
— Kada više ne možete da rešite ekonomske probleme, uvek je izazov povesti rat. Treba se setiti da je američka ekonomija počela da se razvija nakon krize 1929. godine, od 1942. godine. To je ekonomija rata. Ne kažem da SAD žele rat, već da imaju projekat, mondijalistički projekat, koji se zove globalizacija. Smatraju da je njihov sistem najbolji i da je normalno da ga drugi prihvate. Ako ga ne usvojite niste partner već protivnik, a sa protivnicima se borimo na ekonomskom planu. To može da izmakne kontroli, pa dolazi do nepredviđenih situacija. Tako je počeo rat 1914. godine. Igramo se vatrom. U Ukrajini su se Amerikanci igrali vatrom, u saradnji sa baltičkim zemljama i Poljskom. Provocirali smo Ruse, a posledice takve politike su poznate.
Šta određuje politiku Vašingtona na Bliskom istoku?
— SAD na Bliskom istoku vode politiku nafte, i to je ono što destabilizuje ovaj region. Možemo da budemo zadovoljni što je došlo do pada cena nafte, ali u jednom trenutku taj pad postaje suviše značajan. To je ključ za razumevanje onoga što se dešava. Uzrok tog pada je želja SAD da ponovo postanu energetski nezavisne. To je odlučeno 2009, 2010. i 2011. i za to su direktno odgovorni bili Stejt department i Hilari Klinton. Strategija je da se smanji uvoz saudijske nafte kako ne bi više bili zavisni od Bliskog istoka, kako bi se postepeno povukli iz ovog regiona i istovremeno oslabili Ruse. Poslednji element — jer to je napisano crno na belo — jeste želja SAD da u 21. veku postanu dominantna sila u domenu energetike, prvi proizvođač i prvi izvoznik.
Tajna je u dobijanju nafte iz uljnih škriljaca?
— Ovaj metod postoji oduvek, ali je rentabilan tek kada barel nafte pređe 40, 50 dolara. SAD su ga stavile u promet jer imaju velike rezerve, što je dovelo do pada cena nafte na svetskom nivou i smanjenja potražnje saudijske nafte. To je zasmetalo Rusima, čija privreda zavisi od prodaje nafte i gasa, a između cene nafte i gasa postoji direktna veza. Amerikanci su ponudili Evropljanima da im izvoze naftu iz uljnih škriljaca i rekli da će tako da budu manje zavisni od ruskog gasa, pre svega zbog cena. To je ekonomska bitka, iza koje stoje politička borba i strateški interesi. Amerikanci su oduvek smatrali da Rusija ne bi trebalo da postane velika sila, to je ključno. Kod njih uvek postoji moralna dimenzija, želja da kazne. Rusi su za njih krivi što su tokom 70 godina bili u komunizmu, potrebno je kazniti ih. Vi Srbi znate nešto o tome, jer je to ista politika koja je primenjena na Srbiju tokom ′90-ih, politika kažnjavanja.
Dominaciju SAD danas dovodi u pitanje Kina?
— Kina ima sve atribute imperije — ekonomske, vojne, kulturne, diplomatske. Evropa ne postoji naspram SAD u kulturnom, tehnološkom, diplomatskom i odbrambenom domenu. Amerika koristi Evropu kao protivtežu kineskom tržištu zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini. Ovi sporazumi joj služe da organizuje svet oko sebe. SAD misle da su u centru sveta i da imaju dve ruke — jedna je na istoku, u Evropi, sa Transatlantskim sporazumom, druga na zapadu, sa Transpacifičkim sporazumom i Japanom kao glavnim saveznikom. Kina takođe želi da postane imperija centra, pokušava da razvije saveze u jugoistočnoj Aziji i sanja o evroazijskom savezu na zapadu, koji bi joj omogućio veze sa Rusijom i Evropom. U pitanju je sukob dveju imperija, od kojih svaka želi da bude u centru sveta.
Nemačka je i dalje oslonac američke politike u Evropi?
— Nemačka je ekonomska imperija, ali nema vojnu dimenziju, kao ni političku i kulturnu. Za Nemce su Amerikanci atomski kišobran, jedini koji mogu da ih odbrane ako se jednog dana nešto desi sa Rusijom. Ali problem evropske odbrane nisu Rusi, već kako se odbraniti od islamista i sprečiti destabilizaciju čitavog mediteranskog basena. SAD imaju hegemoniju u Evropi na nivou odbrane sa NATO-om, na nivou diplomatije i kulture, kroz dominaciju engleskog jezika i interneta. Dominiraju i na nivou tehnologije, numeričke ekonomije, gde su u prednosti američke multinacionalne kompanije poznate kao GAFA — Gugl, Amazon, Fejsbuk i Epl, uz koje treba dodati i Majkrosoft. Jedini koji im se suprotstavljaju u ovom domenu su Kinezi.