Valdis Dombrovskis, koji je i evropski komesar zadužen za evro, rekao je za nemački list Velt da u narednim godinama ne treba očekivati proširenje zone evra.
Dombrovskis je podsetio da se, pre nego što neka zemlja usvoji evro, fiksira kurs po kome će se domaća valuta menjati za evro.
Kurs se fiksira u okviru mehanizma deviznog kursa EU, takozvane čekaonice u kojoj zemlje provedu dve godine pre prelaska na evro sa ciljem da se potvrdi stabilnost deviznog kursa.
„Taj mehanizam je čekaonica zone evra. U ovom trenutku nijedna članica se ne nalazi u njoj izuzev Danske, koja je poseban slučaj", rekao je evropski komesar za evro.
Danska se u mehanizmu nalazi od 1999. godine, a prema Ugovoru o EU, ima mogućnost da odabere da ostane van zone evra i u slučaju da ispuni sve kriterijume.
Dombrovskis je rekao da su Bugarska i Rumunija izrazile nameru da uđu u „čekaonicu“ za evro, a da će nova konzervativna vlada u Poljskoj verovatno biti „rezervisanija“ povodom toga.
„Pristupanje zoni evra bilo je nekada mnogo privlačnije novim članicama EU. To se promenilo sa izbijanjem krize evra i kriza u Grčkoj je sasvim sigurno dodatno doprinela svemu tome“, ocenio je evropski komesar.
Letonija i Litvanija su poslednje dve članice EU koje su pristupile zoni evra. Letonija je to učinila 2014, a Litvanija 2015.
Među devet zemalja EU koje su van zone evra nalaze se i Velika Britanija i Švedska, koje nikada nisu iskazale nameru da uvedu jedinstvenu valutu.
