Milo Đukanović kreće u ofanzivu. Cilj je, kao i uvek, vlast. Ovoga puta njeno očuvanje i učvršćivanje.
U trenutku kad Crna Gora tinja, kad opozicija — ma koliko bila heterogena — pojačava svoje zahteve, ali i kad iz Beograda stižu kritičke opaske, Đukanović je pokrenuo parlamentarnu proveru poverenja vladi na čijem je čelu. Želi da, kako je rekao, vidi može li ona u ovakvom sastavu da nastavi funkcionisanje do izbora „ili ćemo se eventualno suočiti sa tom okolnošću da neko drugi ima parlamentarnu većinu i prepustiti tome da formira Vladu“. Drugi deo obrazloženja, u kome pominje mogućnost da neko drugi formira većinu, deo je politike dobrih običaja i nikako nije ostvariv, jer da postoji i najmanja mogućnost da mu bude izglasano nepoverenje Đukanović ne bi sam inicirao ovakvu proveru.
Šta je onda nateralo Đukanovića na ovaj, ne tako čest, potez da onaj koji vlada traži sopstvenu proveru? Da bismo došli do motiva, moramo se staviti u položaj onoga koji nešto inicira, a to je sam predsednik crnogorske Vlade.
Ne valja kad je rovito
Ma koliko je uspešnom predstavljao, godina na izmaku nije bila laka za Đukanovića. Jeste dobio pozivnicu za NATO, ali ona nikako ne znači i automatsko članstvo u ovoj vojnoj organizaciji. Osim prema ovom, situacija je bila dosta rovita i prema nizu drugih pitanja. Političku Crnu Goru obeležili su protesti inicirani od dela opozicije okupljene u koaliciju Demokratski front 27. septembra, ali i omasovljenje tih protesta, represija policije i hapšenje demonstranata 17. oktobra. Usledila je potom serija mitinga, kako u Podgorici tako i u gradovima po Crnoj Gori, sa zahtevom za prelaznom vladom, koja bi potom raspisala izbore. Zahtev za prelaznom vladom uzrokovan je nepoverenjem u institucije u kojima je Đukanović, dok on sam sve vreme odbacuje takve zahteve, a ovih dana ponavlja kako za takvim nečim nema razloga osim da opozicija bez izbora uđe u vlast.
Nešto ranije tokom leta, pokušan je puč u Socijaldemokratskoj partiji Ranka Krivokapića, višegodišnjeg partnera Đukanovića i njegovog DPS-a. Krivokapić od tada traži zamenu SDP-ovih ministara u Vladi, Đukanović to neće, a Raško Konjević, ministar policije i potpredsednik SDP-a, tokom protesta opozicije izjavljuje da je Vlada već tehnička i da koalicija DPS—SDP suštinski više ne postoji. To je donekle „peglao“ predsednik SDP-a i parlamenta Crne Gore Ranko Krivokapić izjavom da SDP neće izaći iz Vlade dok ne stigne poziv za NATO.
Sad je pozivnica stigla, a u parlament je stigao i šef Delegacije Evropske unije u Podgorici Mitje Drobnič, gde je prisustvovao sastanku lidera parlamentarnih stranaka. Njegovo prisustvo na tom sastanku je, kako na TV Atlas izjavio Đukanović, bila stvar privatizacije parlamenta od strane njenog predsednika jer je, kako pojasni Đukanović, Krivokapić kao predsednik parlamenta bez konsultacija sa onima koje je pozvao na dijalog dao sebi za pravo da protivno većinski saopštenim stavovima o nepotrebnosti medijacije pozove Drobniča.
Ranko, izjasni se
Dakle, Đukanović je dugo čekao i sad napada problem da ne bi bio napadnut. I vidno se plaši prelazne vlade, a pojačano prisustvo ljudi iz EU pojačava i mogućnost za tako nešto.
„Želim to da ispitam zato što smatram da nema više nijednog razloga da živimo u neizvesnosti, ako smo želeli da odgodimo suočavanje sa tom istinom zbog poziva u NATO, uspeli smo u tome, sada je vreme da to pitanje stavimo na dnevni red, a šta iz odgovora na to pitanje proističe videćemo“, pojasnio je Đukanović. Nekoliko dana ranije crnogorski premijer je, analizirajući političku situaciju, rekao da na „podele nije bila imuna ni vladajuća koalicija, tačnije Socijaldemokratska partija, a ti procesi uvećali su već ranije iskazano nepoverenje unutar bloka partija na vlasti“.
Stvar je jasna — Đukanović tera na čistinu Ranka Krivokapića. Ili si sa mnom ili si protiv mene.
Sam Krivokapić već dugo igra na oštrici noža. Pravdao je dugo ostanak u Vladi čekanjem pozivnice za NATO, ostao je tu čak i posle pomenutog letošnjeg puča, i sad mora doći do odluke. Osim Đukanovića, od njega odluku na koju stolicu će sesti očekuje i opozicija. Goran Danilović, predsednik izvršnog odbora Demosa, partije Miodraga Lekića, rekao je pre nekoliko dana da Krivokapić pokušava da se „nametne za nekakvog lidera pregovaračkog procesa“, ali da njegovo „sedenje na dve stolice — sigurnosti vlasti i slobodne Crne Gore“ vidi kroz narodnu poslovicu „zlo rađenje gotovo suđenje“.
Na pitanje hoće li na dnevni red doći i provera poverenja predsedniku Skupštine Ranku Krivokapiću, Đukanović je u istoj emisiji na TV Atlas odgovorio da se „prvo mora dobiti odgovor da li je ova Vlada politički legitimna“.
Dakle, Đukanović ostavlja otvorena vrata Krivokapiću. Odgovor na pitanje zašto to radi je dvoslojan. Ako se predsednik SDP-a odluči da ostane uz Vladu, to svakako više neće biti onaj stari Krivokapić, tačnije onaj stari SDP, jer će Đukanović dići ulog, pojačati pritisak i smanjiti kolač partnera. Odnosno, Đukanoviću je mnogo bolje da uz sebe ima SDP, ali oslabljen SDP, nego da Krivokapića baca u zagrljaj opoziciji. Drugi deo odgovora nalazi se na Zapadu čiju podršku je, bar do sada, imao Krivokapić — pa su možda baš oni razlog zašto Đukanović ne odlučuje, već čeka da SDP odluči.
Ali, ono što je sigurno jeste da Đukanović neće dozvoliti da Krivokapić u izborni proces ide sa mesta predsednika parlamenta, a da ga odatle nedvosmisleno ne podržava. Iako predsednik partije Pozitivna Crna Gora Darko Pajović kaže da će odluku o tome kako će se izjasniti njegovi poslanici tokom provere poverenja kabinetu premijera Đukanovića doneti tek pošto čuje stav partija koje čine Vladu, jasno je da Đukanović računa na podršku Pozitivne.
Ko određuje pravila
Kako god da se ta provera završi, Đukanović će odmah na početku godine znati na čemu je i krenuće potom u raspisivanje izbora koji, kako reče, mogu biti za četiri do šest meseci, ali je verovatnije da budu ili za četiri — na proleće, ili za devet — na jesen. Niko, naime, ne raspisuje izbore u toku turističke sezone. No, te izbore, ma kad bili, mora raspisati on sam, a ne on pritisnut od opozicije, Evrope ili posle eventualno jače reakcije iz Beograda od ove koja je usledila pred kraj godine.
Međutim, ni opozicija neće na sve to gledati blagonaklono, pogotovu sad kad se zahuktala. Zato Đukanović ima inicijativu ali i saznanje da oni koji su mu poslali pozivnicu za NATO imaju na umu da nije ista Crna Gora sa njime na čelu i Crna Gora bez njega, odnosno da dan posle njegovog odlaska sa vlasti situacija u ovoj državi može da se promeni za 180 stepeni. Vladar Crne Gore takođe zna da su na Zapadu svesni da bi izbori koje ne bi on raspisao, već bi to učinila prelazna vlada — mogli biti referendum o NATO-u pre referenduma, jer bi jedna od tema koju bi nametnula opozicija bila upravo određenje prema tom pitanju.
Ovo nikako ne znači da će Đukanović oročiti vlast na duži period, ali znači da mu je to namera jer, kao što je Sputnjik već pisao, za njega vlast nije samo vladanje već i pitanje opstanka.
