Lider Nove srpske demokratije i Demokratskog fronta Andrija Mandić kaže za Sputnjik da je Đukanovićeva izjava važna zato što potvrđuje da je reč o neodgovornom čoveku. Mandić dodaje da tom izjavom Đukanović gura Crnu Goru u nove sukobe.
„Niko ko misli dobro Crnoj Gori ne bi je gurao na put članstva u NATO jer to nije dobro za Crnu Goru ali je dobro za nekoga sa strane. Dvadeset osam država je poslalo poziv Crnoj Gori i saopštilo svoj stav da žele da severni deo Sredozemlja, 200 kilometara mora koje još nije uklopljeno u NATO, priklone toj vojnoj organizaciji, a za te potrebe imaju lokalnu agenturu u Crnoj Gori koja to treba da im završi“, kaže Mandić.
On smatra da se najveći broj ljudi koji pripadaju crnogorskom establišmentu lažno predstavlja kao Vlada Crne Gore i da je reč o „najobičnijoj agenturi zapadnih zemalja“.
Prema njegovim rečima, zapadne zemlje su dokumentovale kriminalne radnje kojima su se bavili lokalni crnogorski funkcioneri i tim dokumentima ih ucenjuju da rade ono što misle da je dobro za njihove države.
Koča Pavlović, potpredsednik Pokreta za promjene, partije koja se zalaže za ulazak Crne Gore u NATO, kaže da je neophodno da se takva odluka donese na referendumu.
„Gospodin Đukanović je prikazivanjem referendumskog izjašnjavanja kao slabosti neke vlasti, u suštini dao potpuno jasnu sliku o sebi kao o jednom balkanskom autokrati koji svaku demokratiju, a posebno tzv. direktnu demokratiju, doživljava kao neku opstrukciju i izraz slabosti i nedoraslosti političke elite koja vodi državu“, kaže Pavlović.
On ocenjuje da je dobro što će tu odluku doneti nova crnogorska vlast, i u tom smislu je borba za fer i poštene izbore dodatno značajna, jer „na slobodnim i fer izborima autokrata Đukanović i njegov kriminalni i korumpirani režim nemaju nikakvu šansu da pobede“.
Stručnjak za Balkan, novinar ruskog elektronskog časopisa „Pogled“ Evgenij Krutikov podseća da je i sam Đukanović rekao da bi nakon ulaska u EU i NATO Crna Gora morala da poštuje njihova pravila. A to znači da će ovim savezima dati deo suvereniteta.
„Nakon eventualnog stupanja u NATO, Crna Gora bi morala da sledi određene političke pravce tog bloka, a to automatski vodi ka ograničavanju saradnje sa Rusijom — prvo na političkom, a onda i na ekonomskom nivou, uključujući i turizam. Ukoliko igrate po pravilima NATO-a, to po definiciji znači da u određenim aspektima radite protiv interesa Rusije. Teško da će doći do normalizacije odnosa u takvim uslovima. Mislim da NATO neće dozvoliti Podgorici fleksibilnu politiku prema njenom istorijskom savezniku“, kaže Krutikov.
On je ocenio da bez obzira na rezultat, referendum o stupanju u NATO ne bi išao u korist Đukanoviću, zato što bi velika većina građana glasala protiv. To bi diskreditovalo DPS i stvorilo legitimne uslove za formiranje jedinstvene opozicije koja se protivi članstvu u NATO.
