„Kraj rata u Siriji se ne nazire, a u sukob se uvlači sve više zemalja. Reagujući na pritisak SAD i pokušavajući da zadobije veći uticaj na tok sirijskog građanskog rata, Saudijci se trude da koordiniraju razmeštanje vojske na teritoriji Sirije zajedno sa svojim saveznicima“, navodi se u članku objavljenom na sajtu centra.
Nekim zemljama, posebno SAD i Turskoj, odgovara prisustvo vojske arapske koalicije na sirijskoj teritoriji.
Vašington je kritikovan zbog toga što nema napretka u borbi protiv DAEŠ-a (takozvane Islamske države) i zbog toga je zainteresovan za angažovanje dodatnih snaga u regionu.
SAD žele da to budu upravo regionalne snage jer teže da izbegnu još veće uplitanje u konflikt.
Ankari prisustvo koalicije Rijada može da pomogne da u očima arapskih suseda ozakoni svoje učešće u sirijskom konfliktu.
Analitičari Stratfora smatraju da su Turci zabrinuti zbog jačanjem prisustva Rusije i Irana u regionu i da traže dodatnu podršku u operacijama međunarodne koalicije.
„Ipak, aktivnije učešće arapskih zemalja u sirijskom građanskom ratu može da podrije svaki pokušaj da se stvori jedinstveni front u borbi protiv DAEŠ-a u Siriji“, konstatuju autori istraživanja.
Zemlje kao što su Pakistan, Malezija i Indonezija odbile su da se priključe koaliciji. Pored toga, upada u oči to što na spisku njenih članica nisu Iran i sama Sirija.
Kao najvažniji faktor koji predstavlja prepreku za zajedničke napore u borbi protiv DAEŠ-a, analitičari Stratfora vide to što sukobljene strane imaju podršku različitih zemalja.
Moguće prisustvo saudijske vojske u Siriji posebnu zabrinutost izaziva kod Teherana.
„Imajući u vidu da je Iran već pružio znatnu vojnu pomoć sirijskoj vladi u ovom sukobu, rizik od čarki sa Saudijcima i njihovim saveznicima izrazito raste“, pišu analitičari Stratfora.
Jedinstvenoj borbi protiv DAEŠ-a smetaju i vojni sukobi Turaka i kurdskih Odreda narodne samoodbrane u blizini tursko-sirijske granice.
Pojava arapskih vojnih snaga će navesti Kurde iz opozicione alijanse „Demokratske snage Turske“ na veći oprez, posebno ako se uzmu u obzir nedavni arapsko-kurdski sukobi u okviru borbe za pojedine ključne gradove na severu Sirije.
Pod znakom je pitanja i to da li će zemlje Persijskog zaliva uspeti da razmeste dovoljan vojni kontingent u Siriji. Problem je u tome što su Saudijci i njihovi regionalni partneri sada aktivno uvučeni u vojne akcije u Jemenu. Oni su se u ovakvim situacijama uglavnom obraćali svojim arapskim partnerima, pre svega Egiptu i Jordanu.
Ipak u sirijskom konfliktu Kairo, koji se često suočava s unutrašnjim nemirima, prirodno, podržava Vladu Sirije u borbi protiv ustanika. Pored toga, Kairo teži da pojača svoje vojne i diplomatske veze s Moskvom, koja, kao i Teheran, smatra da je neophodan dogovor s Damaskom o bilo kakvim vojnim operacijama u Siriji.
Jordan, naprotiv, podržava Saudijsku Arabiju, Katar i SAD u težnji da pomognu ustanicima u Siriji, posebno Slobodnoj sirijskoj armiji na jugu.
„Jordanci se ponašaju, na razočaranje ustanika, opreznije i suzdržanije — Aman se i dalje pribojava iznenadne i destabilizujuće propasti sirijske Vlade, koja može da omogući ekstremistima da, zahvaljujući haosu, ostvare svoje planove“, navode analitičari.
Samim tim, regionalni i globalni učesnici u sirijskom sukobu imaju potpuno različite ciljeve i mada je sve više zemalja spremno da poveća svoj doprinos borbi protiv DAEŠ-a, ova razlika ometa stvaranje jedinstvenog fronta.
„Pažnja glavnih učesnika u sukobu usredsređena je uglavnom na lične neprijatelje, a ne na DAEŠ“, zaključuju analitičari Stratfora.
