Radi se o ponovnom procenjivanju količina nafte u obaveznom izveštaju koji kompanije podnose Komisiji za hartije od vrednosti i berze SAD — piše portal „Šta se priča o Americi“.
Stvar je u tome što je Američkim kompanijama bilo mnogo jednostavnije da prijavljuju velike rezerve nafte iz škriljaca u nalazištima, ali to ne znači da su odmah počele da je proizvode. A sada je ispalo da su se radovi izvodili samo na papiru.
„Blumbreg“ navodi da su američke kompanije aktivno lobirale za računovodstvene propise, koje su im davale mogućnost da u izveštajima pišu o ogromnim podzemnim zalihama energenata i dobijaju pare za istraživanje. Sada ove kompanije moraju da priznaju da su svesne onoga čega su odavno svesni investitori: da će gubiti novac ukoliko cena nafte bude pala ispod 40 dolara za barel. Osim toga, proizvodnja prethodno prijavljenih količina nafte treba da započne tokom narednih pet godina nakon što ju je kompanija uključila u svoj bilans stanja.
Uprkos drastičnom padu cena, proizvođačima nafte iz škriljaca je pošlo za rukom da izbegnu revalorizaciju svojih zaliha, ali 2016. godine nakon podnošenja izveštaja o rezultatima prethodne godine iz njihovih bilansa stanja će sigurno nestati milijarde barela.
Osim toga, u trenutnim okolnostima mnoge kompanije smanjuju troškove i odlažu istraživanje novih nalazišta.
Osamnaest naftnih i gasnih kompanija iz SAD trenutno prikupljaju dokumenata koje će im garantovati zaštitu prava u stečajnom postupku. Prihodi kompanija se drastično smanjuju zbog pada cena nafte, a osim toga, ove kompanije su gotovo izgubile mogućnost da dobiju kredite.
Analitičar „MFH Kapital“ Aleksandar Gričenkov podseća da bi kompanije koje se bave proizvodnjom ove vrste nafte, mogle da ostvare profit samo ukoliko barel nafte košta više od 50 dolara, dok je trenutna cena „crnog zlata“ oko 38 dolara.
Ukoliko cena nafte bude ostala na ovom nivou u naredna dva tri kvartala, do 50 odsto kompanija koje se bave dobijanjem nafte iz škriljaca nestaće sa tržišta, zaključuje Gričenkov.