U prvom delu emisije od 17 časova analizirali smo šta predviđa pregovarački okvir u kom piše da se Evropska unija zapravo nije obavezala da će nas u članstvo zaista i primiti, čak i ako ispunimo sve uslove iz pristupnog procesa. O tome, kao i o tome koliko će milijardi evra koštati srpske EU integracije, nećemo li kroz pristupne pregovore dospeti i pod NATO kišobran i kako je GMO hrana postala jedan od uslova srpskih EU integracija govorile su koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović i predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić.
— Nataša Dragojlović: Imam utisak da se ova Vlada i prethodne vlade nisu previše interesovale šta građani misle, ali se i te kako vodilo računa o izveštajima Evropske unije i kako će određene politike biti ocenjene.
— Sanda Rašković Ivić: Prvi put imam priliku da debatujem o nekoj temi. Evropska unija treba da počne pregovore sa poglavljem o slobodi medija.
— Sanda Rašković Ivić: Svaka zemlja iz Istočne Evrope koja je ušla u Evropsku uniju, ušla je i u NATO. Mi imamo jedna sporopuzajući put ka NATO-u.
— Sanda Rašković Ivić: Mi se zalažemo za Evropu od Atlantika do Urala i Vladivostoka — za Evropu nacija i država.
— Nataša Dragojlović: Zbog trenutne krize ne treba se odreći sistema evropskih vrednosti i standarda.
— Nataša Dragojlović: Srbija je u pojedinim situacijama više poštovala evropskih vrednosti nego neke evropske države, pogotovo u migrantskoj i grčkoj krizi.
— Sanda Rašković Ivić: Uvek sam bila za to da se dobre stvari preuzimaju, pa i iz Evropske unije. To su radile i zemlje Južne Amerike. Dobre stvari treba uzeti, ali loše odbaciti.
— Sanda Rašković Ivić: Evropska unija 2004. godine i Evropska unija danas su dve različite organizacije. Razočarala sam se u Evropsku uniju kada sam videla šta radi sa Kosovom i Metohijom, kada ne može da reši grčku krizu, kada ne može da reši problem sa migrantima. Ona je karikatura same sebe.
— Sanda Rašković Ivić: Već se provlači da ćemo morati da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju da bismo ušli u Evropsku uniju, a Svetska trgovinska organizacija zahteva uvođenje GMO hrane u zemlju koja postaje član.
— Sanda Rašković Ivić: Poglavlje 31 je poglavlje zajedničke spoljne politike. Predviđeno je da i zemlje-kandidati za Evropsku uniju uvedu sankcije Rusiji zbog situacije u Ukrajini. Uvođenje sankcija Rusiji bilo bi moralno, ekonomsko i političko samoubistvo Srbije.
— Nataša Dragojlović: Srbija nema dovoljno resursa da postigne standard Norveške i Švajcarske, koje nisu članice Evropske unije. Zato su joj potrebni pomoć i sredstva iz fondova Evropske unije.
— Nataša Dragojlović: Nisam za održavanje referenduma jer mislim da u našoj zemlji zasad nema dovoljno političke kulture za tako nešto. Mislim da u tom pitanju treba da se oslanjamo na rezultate izbora.
— Nataša Dragojlović: U Srbiji je od 2000. godine uvek pobeđivala politička opcija koja je bila za ulazak u Evropsku uniju. Za mene je to neka vrsta referendumskog izjašnjavanja.
— Sanda Rašković Ivić: Nisam sigurna da je podrška Evropskoj uniji tako velika. Prema istraživanjima „Nove srpske političke misli“, podrška Evropskoj uniji je oko 44 odsto. Protivnici i pristalice ulaska u Evropsku uniju sada su egal. Podrška politici oslanjanja na Rusiju raste.
— Sanda Rašković Ivić: Nije nimalo slučajno da pregovori počinju Poglavljem 35, jer ono je baza i fundament. Moglo se početi sa vladavinom prava, ali to Evropsku uniju ne zanima.
— Sanda Rašković Ivić: Potrebno je da se napravi referendum o ulasku Srbije u Evropsku uniju, a ne da se pravi istraživanje o tome, jer ono može da se naduva po potrebi onog koji istraživanje naručuje.
— Nataša Dragojlović: Politika uslovljavanja nekada jako loše deluje u Srbiji.
— Nataša Dragojlović: Poglavlje 35 ne sme da se postavlja kao glavno poglavlje pregovora Srbije i Evropske unije.
— Nataša Dragojlović: Evropska komisija je juče uputila apel Prištini da očekuje da se politička situacija stabilizuje i da se pristupi dijalogu sa Beogradom. Proces dijaloga sa Prištinom i proces dijaloga sa Beogradom su dva odvojena procesa.
— Sanda Rašković Ivić: Zajednica srpskih opština će funkcionisati po kosovskim, a ne po srpskim zakonima. Formira se jedna nezavisna država uz blagoslov Srbije.
— Sanda Rašković Ivić: Pravnoobavezujući sporazum je de fakto priznanje Kosova. DSS je izričito protiv Briselskog sporazuma.
— Nataša Dragojlović: Mi imamo pravno obavezujući Briselski sporazum i niz sporazuma koji su sklopljeni 2013. i 2014. godine i koji se prate kroz Poglavlje 35. U Poglavlju 35 nema nikakvih novih uslova. Tu se samo prate pregovori Srbije i Kosova.
— Sanda Rašković Ivić: Srbija je 200 godina sanjala da bude slobodna, a ne da postane kolonija Zapada.
— Sanda Rašković Ivić: Kapitulacija i priznavanje Kosova je nešto što nas čeka ako nastavimo ovaj put ka Evropskoj uniji.
— Sanda Rašković Ivić: Mi na Kosovu i Metohiji nećemo izgubiti samo teritoriju, nego i infrastrukturu koja vredi milijarde dolara.
— Sanda Rašković Ivić: Iz Platforme o pristupu Evropskoj uniji potpuno je jasno da se govori o članstvu Srbije i Kosova kao dve različite oblasti Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama. U te organizacije ne ulaze pokrajine i autonomne oblasti. Od nas će tražiti da priznamo Kosovo.
— Nataša Dragojlović: Osetne dobiti od ulaska u Evropsku uniju građani će osetiti tek tri do četiri godine nakon ulaska u Evropsku uniju.
— Nataša Dragojlović: Nakon 14. decembra probudili smo se sa novim zadacima i novom odgovornošću. Nema razloga za euforiju.
U drugom delu emisije od 18 časova bavili smo se budućnošću Evropske unije. O tome zašto je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao da niko ne zna da li će Evropska unija postojati za 10 godina, kreće li se Evropska unija ka svom raspadu, ili ka stvaranju naddržave koja će poništiti nacionalne suverenitete njenih članica i koliko su realna dalja proširenja Evropske unije između ta dva oprečna procesa govorili su bivši ambasador Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i Crne Gore u Velikoj Britaniji Vladeta Janković i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković.
— Ivo Visković: Za Srbiju bi bilo jako loše da se prihvati politika zajedničkog ulaska zemalja Balkana u Evropsku uniju jer bi morala da čeka one koji za to neće biti sposobni narednih deset godina.
— Vladeta Janković: Pravljenje paralele između Istočne i Zapadne Nemačke, sa jedne, i Srbije i Kosova, sa druge strane, krajnje je cinično. Tamo je živeo jedan narod koji je želeo da živi zajedno, nije mogao, ali je zna da će jednom opet živeti zajedno. Na Kosovu i Metohiji žive dva naroda koja ne žele da žive zajedno.
— Vladeta Janković: Odricanje od Evrope ne znači bacanje Rusiji u zagrljaj.
— Ivo Visković: Kada su ispostavljeni uslovi delimično ili u potpunosti ispunjeni, Nemci su održali reč i podržali otvaranje poglavlja sa Srbijom. Oni su ispunili svoje obećanje.
— Vladeta Janković: Vezali smo se uz mrtvaca (EU).
— Vladeta Janković: Presudni trenutak za Evropsku uniju će biti referendum u Velikoj Britaniji 2017. godine.
— Vladeta Janković: Evropska unija je po cenu ogromnih napora pokušala da spasi Grčku, samo da ne bi počela da se rasipa.
— Ivo Visković: Evropa trenutno nema državnike. Čak ni gospođa Merkel nije državnik. Ona je dobar političar, ali nije državnik
— Ivo Visković: Postoje veliki problemi u Evropskoj uniji kao što su ogromna administracija i pravila za koje ne možete da verujete da postoje, kao što je puštanje muzike stoci kako bi manje patila. To je da se čovek zapita čime se ozbiljni ljudi bave.
— Ivo Visković: Za manje razvijene zemlje ulazak u Evropsku uniju je dobar jer mogu da napreduju uz pomoć raznih politika stimulacija, koje je Evropska unija uvela.
— Vladeta Janković: U Evropskoj uniji postoje države prvog, drugog, trećeg, pa i četvrtog reda.
— Ivo Visković: Ako dođe velika kompanija, po pravilu za njom idu srednje i male firme, a one su kičma ekonomije današnjih zemalja.
— Ivo Visković: Dolazak stranih kompanija zavisi od međusobne povezanosti politike i ekonomije.
— Ivo Visković: Tržište Evropske unije od 450 miliona ljudi je velika šansa za svakoga.
— Vladeta Janković: Kada slušate predstavnike režima čini vam se kao da slušate mehaničke lutke. Ponavljaju fraze i prazne reči koje se vrte, za koje se nadaju da će da se učvrste u svesti birača i naroda.
— Ivo Visković: U Srbiji postoji zamor od stalnog uslovljavanja Evropske unije i odlaganja pregovora.
— Vladeta Janković: Otvaranje pregovora Evropske unije sa Srbijom je zamena za propali Briselski sporazum.
— Ivo Visković: Mislim da će porasti broj onih koji podržavaju integracije u Evropsku uniju.
— Vladeta Janković: Evropska unija ne može da natera Prištinu da sprovede Briselski sporazum.
— Vladeta Janković: Ja sam oduvek bio uverenja da se put u Evropsku uniju ne isplati.
— Ivo Visković: Građani mnogo oštrije i kritičnije gledaju Evropsku uniju od većine političare. Prema rezultatima anketa vidimo da građani mnogo manje nego ranije podržavaju put u tu organizaciju.
— Vladeta Janković: Srbija i niko drugi ne može ući u Evropsku uniju u narednih 5 godina, do 2020. godine.
— Ivo Visković: Ivica Dačić ne gleda evropske integracije kroz ružičaste naočare. On je dugo u politici i suviše je iskusan da bi tako gledao na te procese.
Hvala vam što ste nas slušali i čitali!
