Deo turskih vojnika koji su ušli u severni Irak bez odobrenja 4. decembra danas je počeo da se povlači. Ali oko 2.000 turskih vojnika i tenkova, prema mišljenju jednog penzionisanog francuskog obaveštajca, za stalno su stacionirani u brojnim bazama u iračkoj pokrajini Dohuku.
Pored toga, turske oružane snage često pružaju podršku iračkim za obavljanje operacije protiv pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK), naglašava Alen Rodijer.
Ipak, poslednji incident razbesneo je Bagdad, ocenjuje Rodijer. Razlog je jednostavan: „Iako je Irak zatražio od međunarodne zajednice pomoć protiv DAEŠ-a, Bagdad nije planirao da će Ankara odlučiti da deluje po sopstvenoj volji“, objasnio je ekspert.
Štaviše, borba protiv DAEŠ-a, takođe nije na vrhu Ankarinih prioriteta. Glavni prioritet Turske je bavljenje kurdskim pitanjem, tvrdi Rodijer.
Ankara je „zbog autonomne kurdske regije u severnom Iraku takođe zabrinuta da će slična regija biti uspostavljena na severu Sirije, što je verovatan scenario“, objašnjava ekspert. PKK je uspela da ostvari kontrolu nad nekim oblastima duž tursko-sirijske i pokušaće da zauzme još — što je neprihvatljivo za Ankaru.
Postoji još jedan razlog za reakciju Bagdada na najnovije poteze Ankare.
Turske trupe ne bi bile prisutne u severnom Iraku da Masoud Barzani, predsednik Iračkog Kurdistana, nije implicitno dao saglasnost da se Ankare uključi… Stručnjak tvrdi da Barzanijev stav „zabrinjava“ iračke vlasti, jer Bagdad u suštini više ne kontroliše taj deo zemlje.
„Irak je podeljen na dva dela (ili tri, ako se uzmu u obzir sunitski regioni) i nema povratka“, rekao je Rodijer. Ovo nije novijeg datuma. Centralizovana Iračka država prestala je da postoji posle prvog Zalivskog rata.
Prošle nedelje, Barzani je pokušao da smanji tenzije tokom boravka u poseti Ankari. Šef iračkog Kurdistana, smatra ekspert, pokušava da preuzme ulogu posrednika između Iraka i Turske, a takođe ulaže napore da sve ubedi da PKK nije dobrodošla u severnom Iraku.
Barzaniju je potrebno da se uveri da Ankara ne želi da menja svoje naftne aranžmane sa Erbil. Turska je obezbeđivala isporuke nafte koje su prodavani Kurdima u zalivu za odgovarajuću naknadu. Iako je ovo legalan aranžman, nije po volji Bagdada.
Početkom decembra, turski vojnici su raspoređeni u iračkoj provinciji u Ninivi navodno zbog treniranja i obučavanja iračkih Kurda. Bagdad nije odobrio tu inicijativu. Iračke vlasti pozvale su Ankaru da iz severnog Iraka odmah povuče svoje snage, uključujući tenkove i artiljeriju, i da se uzdrže od sličnih akcija u budućnosti.
